Ti znas

Kada pregazim sva dna
I hladna mi voda topla bedra umije
Nastavicu tiho bosonoga da hodam
Po livadama gde u visokoj travi
Zivi zmija...zenskoj dusi sestra
Hodacu planinama
Odakle cu ti poslati misao
Ostru kao planinski vazduh
Da te iz sna svezinom probudi
Kapljicama hladne vode sa svog tela
Umicu ti lice
Biram da te jutrom ljubim
Znam da znas
Da je jutrom najlepse

Sada spavaj
Bicu tu da ti snove krojim

Pošalji komentar ::

Šumska

ljubiću te jutrom...

Noć punog Meseca prelomio je osvit.

Vlat trave medju zubima
poljupcem poji
svitak odsečenog jezika.
U vlažnim otiscima
težinom koraka
otpala semenka s članka,
i telo vrelo,
bedrima utisnuto u trag,
pod oguljenom korom Ive,
medonosno proklija.

Samo su skrojene zrake
nestašnim mlazom plesale u vilinim resama.

Jos malo pa ce noc.....

ljudsko je znanje tako krhko, a večno,
a neznanje bezoblično i prolazno..