9.11.2010 - najbrža ljubavna priča

ušao sam u tvoj život kao slon u staklenu radnju. nije bilo toga što nisam preturio, pola stvari razbio. ni sada ne znam zašto ti je to bilo simpatično.
nisam podnosio pomisao da te poznajem samo dve nedelje, želeo sam da te znam dvadeset godina pa sam žurio kao da će sutra sveta smak, a ja te čak ni površno ne poznajem.
a hteo sam da o tebi znam sve, svako osećanje od najranijih dana,svaku reakciju na svaku moguću situaciju. hteo sam da znam za svaku tvoju ljubav pre mene, ako ne svaku onda bar one koje su ti obeležile odredjeni deo života, ostavili trag, ili ožiljak ...
hteo sam da u malom prstu imam tvoj svaki strah, svaku želju, čežnju, maštariju. da podeliš sa mnom ono što ne deliš sa drugima. da ti budem i prijatelj, i ljubavnik, i uteha, i podrška.
dan sa tobom bih da pretvorim u sat i godinu u dan. izbrisao bih granicu koju sada jasno vidim kako stoji izmedju tebe i mene.
hteo sam da u sledeće dve nedelje imamo dvoje dece i da za dva meseca dobijemo prve unučiće. uplatio bih četrdesetominutno krstarenje dunavom i napravili bi bar dvadeset slika.
onda bi vremenom (mislim mesecima) počeli da bolujemo od istih bolesti, tipa: reuma, išijas, itd...
i oprosti ljubavi na kraju zbog jedinog sebičluka... ali želeo bih da umrem pre tebe, onako, statistički korektno... jer ne bih mogao da živim ni nanosekunde bez tebe.