9.11.2010 - najbrža ljubavna priča

ušao sam u tvoj život kao slon u staklenu radnju. nije bilo toga što nisam preturio, pola stvari razbio. ni sada ne znam zašto ti je to bilo simpatično.
nisam podnosio pomisao da te poznajem samo dve nedelje, želeo sam da te znam dvadeset godina pa sam žurio kao da će sutra sveta smak, a ja te čak ni površno ne poznajem.
a hteo sam da o tebi znam sve, svako osećanje od najranijih dana,svaku reakciju na svaku moguću situaciju. hteo sam da znam za svaku tvoju ljubav pre mene, ako ne svaku onda bar one koje su ti obeležile odredjeni deo života, ostavili trag, ili ožiljak ...
hteo sam da u malom prstu imam tvoj svaki strah, svaku želju, čežnju, maštariju. da podeliš sa mnom ono što ne deliš sa drugima. da ti budem i prijatelj, i ljubavnik, i uteha, i podrška.
dan sa tobom bih da pretvorim u sat i godinu u dan. izbrisao bih granicu koju sada jasno vidim kako stoji izmedju tebe i mene.
hteo sam da u sledeće dve nedelje imamo dvoje dece i da za dva meseca dobijemo prve unučiće. uplatio bih četrdesetominutno krstarenje dunavom i napravili bi bar dvadeset slika.
onda bi vremenom (mislim mesecima) počeli da bolujemo od istih bolesti, tipa: reuma, išijas, itd...
i oprosti ljubavi na kraju zbog jedinog sebičluka... ali želeo bih da umrem pre tebe, onako, statistički korektno... jer ne bih mogao da živim ni nanosekunde bez tebe.

31.10.2010 - užasno glup post

znate drugari

već neko duže vreme misli mi opseda jedna čudna devojka.
ako se ona uopšte može nazvati devojkom.
ako se uopšte i može nazvati “ona”.
da se njoj ja svidjam to je svakome jasno. dok trči za mnom ona se više kotrlja nego što koristi dve zadnje noge. ali to se da popraviti, dijetom a  kapiram i da je to stvar dresure. kad mogu pudlice u cirkusu...
nego je ozbiljniji  problem što večito pravi gluposti, upada u nevolje a onda od mene očekuje da je spašavam. lagao bih kada bih rekao da i ja ne uživam u tome.oduvek sam hteo da budem vatrogasac i da sekirom razvalim vrata kupatila (heres johnny!) i u naručju iznesem lepoticu, elegantno umotanu u  peškir, koja je tek krenula da se brčka, sve sa patkicom, ne sluteći da joj se praseći but u rerni toliko ugljenisao da je cela zgrada puna dima...
no da se vratim temi ljubavi... kada je napunila tridesetpetu, počeli su da joj rastu brčići. dok su bili paperjasti to me nije brinulo. ali dok si rekao keks (jadro) mogla je da se nosi sa super mariom...
i to bi mogao da iskuliram samo da ima brdo para... a nema... golja je ko i ja.
u stvari naše pravo poredjenje bi bilo.. pogadjate: čiko i zagor.
ona je.. dosta sam vam rekao o njoj.. sad malo o meni u tom čudnom odnosu.
da, ja sam visok, lep, nepobediv, neverovatno dobro gradjen, fantastično spretan i siguran, te ispuštam šarmantne krike dok skačem sa ljiljane na ljiljanu.
jednom rečju sam.. superkalafradjilistiekspirijalidoušanan.
i eto tako, šta ćeš.. izgleda da se suprotnosti zaista privlače.
nego ja se raspričao a ona mi došla u goste.
ponudiću je sokom i napraviti sendvič.
obožava hranu za mačke.

27.10.2010 - kad karleuša može da postane gej aktivista, što ja ne bi opet postao bloger?