Tamna je noc....i nista od svetlosti zvezda ne dopire do oka,ali do srca dopre svaki zrak zvezdanog sjaja....i vrati me tamo gde sam sve ostavila......netaknuto.... Dotaknula sam *tisine* svojih nekadasnjih prica za laku noc. Menjaju se snovi i negoduju prošlosti na fotografijama. Ipak moje zelje ostaju razbacane u kartonskim kutijama. Zaboravljene u povremenim nedostatcima inspiracije. Umorna sam od pogresnih omeksivaca na izbledelim majicama i zaboravljanja telefonskih brojeva najdrazih osoba.

Opet nekako volim svojih ovoliko godina. U komadu. I detinjstvo ostavljeno u njima. Sa sarenim perlama na mojim rukama .Uspela sam sacuvati malo tog deteta ...u sebi. Odrastanje je uvek volelo voditi sukobe. I igrati se skrivaca po livadama ostavljenih stvarnosti. Ne trebaju mi ozbiljni razgovori da bih bila dovoljno dobra za ovaj svet. Ja imam svoj. I baš su mi dragi odnosi u njemu. I ljubicaste zvezde koje poseduje ....i bezbolni poljupci.
 Moj svet ima tisucu hiljada stabala nespola u rano prolece.(ne znate sta su nespole?...nije vazno,slatko je ...voce ) I jos toliko kolaca moje bake. I ima ljubavi koje se ne boje drzati za ruke. I puno toga ima moj svet. Zasto nikada nisi naucio sanjati o letu. Ja sam svoje snove vec odavno obojila drugim bojama. A one poklonjene sam istrosila. Mogu ti samo pricati o moru i nedefinisanosti zapeloj u mojoj kosi. Negde izmedju peska i soli.Zima je prosla i mozda neces shvatiti. Mozda ces pozeleti planinske pahulje snega.....opet.... one koje mi donose hladnocu i nemire. Ja ti mogu samo pricati. O toplini i leprsavim haljinama. Da pozelis plesati kada *dodjem*. Mozda ces jednom otkloniti nedefinisanost i zalupiti vrata emocionalnom neredu u ormaru tvoje sobe. Mozda ces pozeleti pevusiti ljubavne pesme. Oprosti ali sada ti mogu samo pricati. Molim te sanjaj ponekad, ako budes trcao livadama i budu padale latice sa krosanja stabala i mirisale neobicne topline izmedju jos neprocvalih cvetova. Naci ces me. Tu sam oduvek bezala od ozbiljnosti. I cekala nekoga da me uzme,.. za ruku.

 Opet nekako ipak volim svojih ovoliko godina. U komadu. Mozda i svoje drugacije price .....za laku noc..... mozda..... Vec sam par meseci u nedostatku poznatih mesta i uspomena ......... Dugo se privikavam na odsutnost njegovoga glasa. Ne volim duga predavanja i rupe u rasporedu. Ne volim neprekidne kise, komplikovane izlaske i pretrpane vozove. Ne volim boli koje me slede po ulicama.....i pored reke.... Radujem se kratkom povratku. Osecaje cu pretrpati u kofer, i sve tuge. Vratiti cu se osmesima svih dragih ljudi koje cu videti......mozda je i ovo bilo zbog odlazaka.....ili dolazaka,tamo....negde gde mogu lako dotaknuti *tisine* mojih nekadasnjih prica ,za laku noc...... ====