Šta sam ono htela da kažem... 4/4 «

 Još nije gotova ova luda godina.

  1/4
 Upustiš se u korak napred, uhvatiš u koštac s vidljivim i nevidljivim silama, i sve misliš da u sebi imaš moći i snage da izađeš na pravi put. Ali ne lezi vraže, urota je mnogo jača nego što sam i mogla da pretpostavim. Mesecima me je sve bolelo, mozak ponajviše, ali biznis i ja ne postadosmo na ti. Dušu mu nisam dala. Kalj do guše.
 
  2/4
 Duša me nagradila. Moj veliki dečak je sa 18 završio Gimnaziju, VUKOVAC. Upisao fakultet koji je hteo, među najboljima. Položio vozački ispit. Pregrmesmo dane i noći bez sna. Znojave dlanove i drhturenje. Potraga za stanom u Velikom gradu je prošla bez većih problema. Pare, pare, pare. Dani se nizali brže nego što sam želela. A ni leto nije bilo vrelo. Puno zagrljaja.
 

  3/4
 Kao razumnom i (relativno) mudrom biću sva je voda tekla nizvodno. Zagazila sam i pustila... Onda me je lupio kamen. Pravi. Pod grudi. U žučnoj kesi. Nesanica, mučnina i bolovi. Strah. Čajevi, dijeta, lekovi. Samoća. Tri dana jednog za tri dana drugog ludila, pa jedan tih. I onda opet. Nije mi neobična tišina. Samo je tamnija noć. I prazan frižider. Kad si sam.

  4/4
     ?

 Pustila nokte. I uhvatila se gde mislim da treba. Držim se za sada Tako.