Тренутно «

8-Mar-2008 «



   Мислим на моју мајку. Била је сеоска учитељица и у њиховој школи се 8. Март празновао као свака друга слава. Мислим да јој данас, као пензионерки, недостаје тај радосни тренутак, па ћемо јој мој син и ја приредити изненађење. Не због 8. марта, већ због тога што је волимо и желимо јој да брзо оздрави од болести која се зове суочавање са годином производње.
   Док дечак приводи крају другу годину Гимназије, а ја  га свесрдно подржавам у напорима да све обави онако како је замислио,  смирење својих страсти и немира проналазим у бављењу биљкама. Радујем се тренутку када ћу моћи да сасвим уроним у царство баште и маште. Све остало волела бих да могу да заборавим. Али не иде то тако. Тренутно појачано бринем над нашом заједничком будућношћу. Чекам Ускрс да ми се окупи фамилија, и у том ишчекивању решавам дневне задатке. И певушим. Са пријатељима у хору наше мале заједнице.
   Тренутно немам великих планова. Пуштам да Живот буде оно што се не планирано дешава, али у границама које сам му сама одредила. Међу тим међама има један пут.. и на том путу једно велико Срце као дрвени путоказ. У том Срцу пулсира сноп светлости пун ритма, пун боја. Мој светионик. Пуштам да ме мирисом вреле крви своје хипнотише. Онда тако омађијана будем права Ја. А то је већ потпуно испуњење тренутка. Овог и свих будућих тренутака.
Objavio DRVO u 09:19 | kategorija: CRTICE
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (16) | Pošalji komentar


Powered by BlogOye!