Život je čudo. «

Nadala sam se, iskreno, čitavim svojim bićem, da će mi se u životu dogoditi još srećnih preokreta. I bar još jednom, opet, kosmički susret na raskršću snivanih želja i novog dana, koji me uvek iznova dočekuje uprkos svemu.

Srećom, ili sudbinom, nisu mi nade bile neosnovane.

Čovek neumorno pronalazi smisao do poslednjeg daha i do poslednjeg otkucaja svog ludog srca. I kada klone, radost nesputane ljubavne igre ga namah očara, pridigne i osnaži. Moje srce opet kuca u ritmu tam tama! Život se u meni oseća!

Kada se klupko iznova i niotkuda zakotrljalo, prepoznato iskonskim instiktima, kao mačka s nebrojeno života, bez mnogo razmišljanja i kalkulisanja doskočiš na noge i upustiš se bezrezervno u igru davanja. Sve moje dragocenosti, u trenu, behu kao na širom otvorenim dlanovima rasute i prosute bez stida, straha ili krivice. Hrabro, za nekoga ko je često padao sa šakama grčevito stisnutim u pesnice sve dok ne pobele. Ali, s poverenjem se osloniš, prikupiš snagu, i još jednom ustaneš.  Jer čovek si, uspravan.  

Sada se sva polja u meni opet zelene, i vode koje me poje iznova plave, pa sve nešto u srcu raskošno cveta i misao čak egzotično miriše, i jutarnje me sunce osmehom ogreje i iza oblaka, a mesec osvetli reflektujućim snopom tajanstvene nežnosti pod vodopadom zvezda.. Vetrovi promena me svojom snagom i milošću grle.  Pročišćenih misli..  I srce moje, vremenom jako umoreno, na toj vetrometini emocija pronalazi sebe i obnavlja se.

Stapamo se priroda i ja, genetski predodredjene polovine.

S blagošću nižem trenutke ljubavi i razotkrivanja, dragocene perle u kutiji snivanja na javi. I kao sva blaga, ljubomorno čuvam sadržaj novog bivstvovanja.

Neka to bude moja svetlucava tajna.

Život će je i tako jednom izložiti sudu javnosti, a njena vrednost i lepota merljiva samo onom ko je spreman da u njoj zatreperi.