Mimoilazite se u traženju, ljubav i ti, dok besomučno bežiš lavirintom uspomena i htenja gonjen strahom neotkrivenih, tek naslućenih visina čistog dobra.

     Mimoilazimo se u traženju, ljubav i ja, dok bespomoćno na tebi posmatram tragove tudjih ujeda, ožiljke nastale nekad i negde daleko od mene i mojih već istrošenih zuba.

     Mimoilaze se u traganju, ljubav i mi, ko dva rogata na brvnu od kojih ni jedno nema hrabrosti da popusti, jer ledenu vodu zala zna, pa nesmotreno srlja u prokop doživljenih osećaja, jer samo ume u mutnoj vodi da pliva.

     A mi, raspolućene suštine, oboje s krilima raskošnim, nemoćno opuštenim niz umorna pleća, njušimo vetrove promena, narogušeni i prenapeti,  jer oboje znamo da leteti treba želeti, a ne znati..

     Kočoperimo se u igri bez pobednika, sujetni u svojim htenjima.

Gledamo se, nemirni,  budućim danima složenim na puti bez povratka. A prolećno sunce topi višegodišnji led, i duše nam se zelene, spremne za mirisni cvat..  ili radosni let širokim prostranstvom ljubavi, bez granica.

     Par.

Ako želiš, ako možeš, ako hoćeš..