Mene «

18-Nov-2006 «

Ja stvarno ne volim kasnu Jesen.
Ko da sam nekakvo nedokazano drvo koje , ama baš nikako, neće na spavanje!
Rano je meni. Za spavanje.
Ihh, zašto nije uvek vreme za budjenje!
Sveže, jedro, onakvo, s rosom..



Nadčovek je tu bespomoćan..



Priroda ne sluša želje, bandoglava neka..
Ili umorna. Ostavi po neki trn, dok se uspavljuje nebeskim plavetnilom,
čekajući kišu, da je nahrani.
Sakuplja snagu požutela.
Da se lišćem ušuška i zgreje.



I drvo pozira.. radosno neko, u paru,
još treperavim lišćem na vetrovima igra, poslednji ples..
dame biraju.




Odlazećoj Jeseni, kroz polja, smeši se kraljica Zima.



I drvo s nežnošću čeka svoj prvi, pravi, ovogodišnji sneg..
Da ga pokrije, da ga zaštiti, da mu se preda..
I okovano napupi pod korom nabujalim sokovima novog svitanja.
Mrazom ovenčano.
Sve tako.. i opet, i opet, do Proleća.





Objavio DRVO u 09:09 | kategorija: SLIKE
Permalink | Obavesti prijatelja | Komentara (19) | Pošalji komentar


Powered by BlogOye!