Jeste li videli na koji su nacin vezani slonovi u cirkusu?Laganim lancem privezanim za celicnu sipku utaknutu u zemlju.
Mladi slon bi mogao bez teskoca izvuci sipku ili rastrgnuti lanac ,aodrastao ne pokusava pobeci.Zasto?
Bebama slonovima oko noge stavljaju debeli lanac koji je sa druge strane zakacen za veliki betonski blok.
Nikako vucenje ,trzanje,vikanje niti trubljenje nece ih osloboditi.Slonovi pomalo nauce da,bez obzira na to kolio snazno pokusavali ,ne mogu se osloboditi lanca.Konacno su prestali da se trude.Postaju mentalno kondicionirani da veruju da lanac oko njihove noge znaci da je nemoguce pobeci,bez obzira na to koliko je lagan i kako usidren bio.Ako je lanac tu,zarobljeni su.
I nas,od rodjenja ,nasi "treneri"kondicioniraju na slican nacin.Osim prirodnih nagona,stizemo s'nula znanja na ovaj svet i sve sto radimo ili mislimo jeste rezultat kondicioniranja nasih "trenera"-roditelja,brace i sestara.prijatelja,ucitelja,oglasa i televizije.
Vecina kondicioniranja vrlo je precizna i ponavlja se ,ulazeci u nasu podsvest gde se skladisti.Odatle to znanje uzimamo kasnije u zivotu prilikom donosenja odluka.Deo toga kondicioniranja osmisljen je tako da nas drzi sigurnima,ali veliki deo ometa nas licni rast.Postajemo zavezani mentalnim i emocionalnim lancima.
Roditelji nam kazu:"Deca se trebaju videti,a ne i cuti"
Ucitelji kazu:"Govori kada ti se obratimo"
Prijatelji nam kazu:"Siguran posao se ne napusta"
Drustvo govori:"Isplati hipoteku i stedi za penziju"
Mediji nam stalno govore da nismo dovoljno dobri.Kako bi smo bili srecni ,moramo biti mrsavi,imati savrsen ten,kosu i zube i mirisati lepo.
Njihova upozorenja su vrlo istancana,ponavljaju se i postaju deo naseg sistema verovanja.
Dok rastemo kroz najstrmiji deo krivulje ucenja u zivotu,stalno nam govore sta ne smemo,umesto da nam govore sta mozemo postici i uraditi.
Bas kao sto je slon naucio verovati da ne moze pobeci,i mi lako postajemo ljudi cije je osnovno uverenje "JA TO NE MOGU",koje su celog zivota obuzdavali na putu ka uspehi i prosperitetu.
Inace tako mi dobijamo razna verovanja u ovo ili ono,sto je posebna tema za sebe
VEROVANJE,pisacu i o tome....
Osmisljeno za ljude koji ne samo da imaju san,nego i spremni da urade potrebno,za ostvariti ga,za pozitivne ljude,ekoloske,za ocuvanje zivota na Planeti Zemlji
Kako obuciti slona!!
Komentari:
Poslao
Anoniman
u 09:02, 23/10/2009 | Link | |
Ostavi komentar
<br>Kada se svesnost pridigne i odvazi da razbije nekakav obrazac , pokazujuci svoj kod i pecat bivstvovanja, toliko ljudi vas pocne cudno posmatrati, kao da ste odjednom vanvremensko bice postali....naravno, prijateljski saveti ne izostaju! oni su bas u onom nasledjenom, sigurnom, vekovima utiskivanom i drustveno kontrolisanom sablonu...Sta to natera nase \'prijatelje\" da se boje umesto nas, ili blize receno, da preuzmu i nas strah, koji smo odbacili?! Zasto se jednostavno ne moze prihvatiti zivot u svim razlicitostima i svim nacinima izlazaka iz hodnika u kojima je izlaz za perceptivno obelezen!?
<br>Kako obuciti slona...? Izgleda bas onako kako su i mene obucavali da obucavam druge...bas onako kako bih imala kontrolu nad svim onim sto bi moglo da izmakne i uznemiri moju kolotecinu....Obuka ima dva prosta uslova koja se ticu utreniranosti uma i uspavanosti. Nagrada i Kazna...jednostavno je i jasno!
<br>Prvo dolaze kazne, poredjane prema jacini bola i praga izdrzljivosti. Bol je uglavnom telesni, jer se malo u vladalackim obukama bavimo duhovnim( ono mora biti toliko pritajeno, da njegova egzistencija je samo na nivou opstanka). kada se kazna toliko uvrezi u telo boli, onda je lako izvrsavati naredbe koje nam se namecu i ocekuju da budu ispunjene! Da, Petre, sada dolazi ono sto je potpuna disharmonija kazni. Nagrada za dobro odradjeno delo koje smo kaznjavali, i koje je steklo tako dobar obrazac u umu da je cilj diktatora postignut...
<br>Ispisujem nekakve svoje trenutne, jutarnje misli koristeci prvo lice, i stavljajuci bas sebe u slicnost ovakvog bivstvovaanja...Postanu pojedina ponasanja proslost..ostanu za nama, ali ukoliko se spustimo u taj deo zarobljenistva koji smo teskom mukom oslobadjali, onda i prepoznamo mnoge nacine utreniranosti naseg uma...Upravo to kidanje lanaca i skidanje \"slonovskih\" okova i dovelo je do pogleda koji su toliko svetli, da postanemo dusa koja se siri i radosti u obicnostima koje nismo uspeli da vidimo....
<br>Petre, u vise navrata sam citala ovu temu, naizgled sasvim obicno sklopljenu....Ni rec nisam umela izustiti, jer istini ne treba nikakva podrska...Jednostavno, to sto je ispisano-tako je! Nisam ni sada nista rekla, niti umem da kazem, samo sam pozelela da budem tu negde sa nekim svojim pridignutim trenutkom i da ga prislonim uz Tvoje!
<br>Svetle malo jace kada su umnozeni....Radujmo se!
<br>Andrijana...
<br>Poslao Anoniman u 08:54, 23/10/2009 | Link | |