Ne znam kako da pocnem,jer se bojim pocetka,sedim zatvorena u sobi,placem,secam se svega.Kada rekla sam ti ja nikad nisam volela,tada shvatila sam da bih s tobom zivot provela…Sada shvatam da je sve u zivotu prolazno,sedim ovde sjebana jer sam prvu ljubav izgubila.I ne mogu da te gledam kako pored druge stojis,a najvise me boli to sto kazes da me volis.Znam reci ne znace,al’ reci me ubijaju.Ti kazes da ti znacim,a druge te imaju.Sanjam te,trazim te,kad vidim te nestajes,trazim trag svoje duse u ostacima mecave.Ja mislila sam nista nece moci da nas rastavi,i sve bih dala date vratim i lepse nastavim,seti se dlanova i dana kad smo mastali,jer kako smo se posle svega ovako rastali??!!Evo ovih dana hodam hodnicima maste,pa ti hodnici po nekad u nazad me vrate,u te noci,kasne sate,al’ zimska noc je duga,pa imam vremena da pusti se suza.Razmisljam o svemu,onome sto smo imali i nismo imali,o svemu sto smo prosli zajedno.Posle toliko prepreka,pali smo na najmanjoj...Pa ne znam sto ovo ja i dalje pisem,pa ne znam sto za tebe ja i dalje disem.I uzmi uporedi,mi nismo bili kao svi,i nije da ne vredi,dokazuje svaki red.Da ne trebam ovako,mozda svako u pravu je,ali meni jedino sa tobom tako bilo pravo je.I posle svega ja te cekam,al me ubija kad kazes da ima vremena,i posle svega ja te cekam to me ubija polako moj jedini!!!Tebe volela sam stvarno ko nijednog pre,ali ociglednom nam se ne da.Evo jos malo pa godina,a tebi za sve svejedno je.Zar sve ove godine,koje sam izgubila zbog tebe,tebi nista ne znace???Izgleda da ne...nemam vise snage,polako gubim svest,nadam se samo da ces i ti jednom da se osecas kao sada ja,nadam se...i posle svega,nemoj da me cimas...Mozda te volim jos uvek,ali ovako dalje ne mozemo...Ispuni mi zadnju zelju,poljubi me bar za kraj,nek ti moje usne kazu da jos te volim PRIJATELJU!!!