Српске власти и "геј-понос"
Слободан Антонић
субота, 20. јун 2009.

http://www.nspm.rs/politicki-zivot/srpske-...gej-ponosq.html

После недавне геј параде у Загребу, на којој је један од учесника претучен, а петоро контра-демонстраната ухапшено[1], у српској јавности поново је отворено питање тзв. Параде поноса, најављене за крај лета у Београду. Једна од НВО, која заступа хомосексуалце, Геј-стрејт алијанса, објавила је да ће се парада одржати 23. августа. Истога дана, ова НВО је искључена из Организационог одбора "Параде поноса 2009", због "озбиљног угрожавања безбедности учесника"[2]. Наиме, Одбор, који чине неколико геј и лезбо организација, раније је наручио Студију изводљивости о датуму и месту одржавања те манифестације. Студија је требало да утврди када, где и како безбедно организовати овај скуп[3]. Објављивањем прелиминарног датума одржавања параде, ГСА је, сматрају организатори, дала довољно времена "десничарима" да се и сами организују како би разбили овај скуп. Зато је ГСА оптужена да има "политичке амбиције", а њен председник, Борис Милићевић, да се "самопромовише"[4].

И заиста, неке организације крајње деснице најавиле су насилну контра-акцију. Тако је Младен Обрадовић, лидер Образа, упозорио да ова организација неће седети и скрштених руку посматрати одржавање "Параде поноса" у Београду. "Сетимо се њихове монтаже - главе Патријарха Павла на телу разголићене певаљке", рекао је Обрадовић, "стављања полног органа уместо Богојављенског крста, прављења групе `Косово је сусед Србије` на Фејсбуку, проглашавања девет Југовића за педере... Ако је то слобода којој треба тежити, онда у овој земљи нема места за нас нормалне. Зато им поручујемо само - чекамо вас!"[5].

Занимљиво је да је још раније објављено да ће "геј парада" имати "подршку Министарства за људска и мањинска права". Ово је најавио државни секретар у том министарству Марко Караџић, а пренео Б-92[6]. Такође је и Борис Милићевић поздравио "подршку министра за људска права Светозара Чиплића" геј-паради[7]. Караџић и Чиплић нису ближе објаснили на који начин ће њихово министарство да помогне "Параду поноса". Али, сама чињеница да један државни орган помаже овакву манифестацију отвара нека важна морална и политичка питања.

Најпре, треба рећи да је учешће у мирним, пријављеним скуповима основно право сваког човека. Хомосексуалци на то имају право, баш као и на полицијску заштиту од насилника. Нападајући и премлаћујући хомосексуалце, српска екстремна десница у јавности се већ легитимисала као насилна и примитивна. Истински конзервативци, и хришћански, а поготову либерални, осуђују свако насиље и сматрају да се нереди, као приликом прве Gay Pride параде у Београду, 30. јуна 2001, не могу оправдати и не смеју поновити.

Међутим, из тога што је хомосексуална »Парада поноса« била жртва примитивног насиља 2001, и што поједине групе прете да је поново растуре 2009, не следи да не можемо имати критички став према њој, а поготово према државној потпори оваквој манифестацији. Реч је о разликовању између толеранције и прихватања. Толеранција значи решеност да никакву врсту насилности не примењујемо према ономе што нам се не допада. Али, из тога што одбијамо насиље не следи и да морамо да прихватимо и подржимо неку појаву или понашање. Поготово не значи да и државне ресурсе треба да било коме ставимо на располагање.

Основни проблем са Gay Pride парадом јесте што је она демонстрација поноса (што значи реч "рride"). То је управо оно што код већине људи изазива озбиљну нелагоду. У реду је демонстрирати, као хомосексуалац, због тога што је неко пребијен или отпуштен само зато што је хомосексуалац. Али "Парада поноса" се не уприличује као протест због неког конкретног случаја кршења закона или људских права, већ као манифестација радикалног пркоса уобичајеним моралним нормама. За већину људи, наиме, има нечег погрешног у томе што неко хоће да изађе на улицу да би се опсцено понашао и показивао: »поносан сам на то што сам хомосексуалац«.

Зашто? Зато што »понос нечим« има карактер јавне нормативне поруке. Човек се поноси неким постигнућем или даром ако они на нарочито успешан начин испуњавају одређену друштвену норму. Нека је, рецимо, друштвено пожељно враћати дугове. Ако целокупни дуг вратите на време, или чак пре времена, ви ћете се тиме у извесном смислу поносити. Нека је друштвено пожељно говорити стране језике. Ако говорите пет или осам језика, ви ћете се тиме, такође, поносити. Какве, међутим, има друштвене пожељности у хомосексуализму? Већина људи ни уз најбољу вољу то ниje у стању да сагледа.

Заправо, пре ће бити да је тачно обрнуто. Хетеросексуалне везе су друштвено пожељније од хомосексуалних. Разлог томе је што хетеросексуалне везе омогућавају лаку, природну репродукцију друштва. Љубавне везе у којима нема деце, наравно, нису нешто што је погрешно. Ипак, оно што би било погрешно био би понос на бездетност. То значи да би се бездетност прогласила пожељном друштвеном нормом. А то је нешто што је елементарно супротно егзистенцији друштва и зато погрешно по оба главна правца у етици (деонтолошком и утилитаристичком).

Хомосексуалци би зато требало да разумеју да је "хомосексуални понос" порука која се друштвеној већини, поготово у традиционалним друштвима, какво је и српско, тешко може допасти. Заправо, уколико хомосексуалци хоће промену друштвеног расположења према њима, доста је погрешно да инсистирају на »поношењу«. Они који би да изађу на улице како би се »поносили« својим сексуалним идентитетом треба да размисле не издижу ли тиме сексуални идентитет на пиједестал некакве нарочите људске вредности? И не праве ли тиме исту врсту логичке грешке (pars pro toto) као и оне силеџије које у човеку кога премлаћују не виде ништа друго до »педера«?

Понос, такође, на лош начин за саме хомосексуалце одговара на питање да ли је хомосексуализам урођен или стечен. Човек може бити поносан само на нешто што је сам изабрао, што је сам постигао. Ако сте "поносни" на свој хомосексуализам, то подразумева да је хомосексуализам ваш избор. Нисам сигуран да је то оно што хомосексуалци хоће да тврде, Напротив, они нас непрестано подучавају да је хомосексуализам нешто урођено, да је то ствар природе. Једноставно, понос на неки природни дар је или бесмислен, или је реч о прикривеној жељи да се та лична особина промовише као друштвена норма. Ако би се неко поносио на своју леворукост, тај понос би, сам по себи, био глуп или бесмислен. Он би имао смисла само ако се леворукост свима другима препоручује као норма коју треба да следе.

Још већи проблем настаје када држава крене да помаже неки "понос". То је онда директна порука свим грађанима да је реч о пожељном начину друштвеног понашања. Држава треба да обезбеђује ред и мир. Али, једно је ако министарство полиције штити учеснике неке легалне манифестације, а сасвим друго ако министарство правде или културе ту манифестацију финансијски, организационо или симболички помаже. Та разлика изгледа само као нијанса. Али управо та "нијанса" јесте од суштинске важности за живот у уређеној и демократској заједници.

Дакле, два закључка могу да уследе. Прво, бити цивилизован значи не реаговати насиљем на оно што нам се не допада. Ако је основна порука "Параде поноса" у супротности са нашим вредностима, своје неслагање можемо да кажемо или да напишемо, или, што је најбоље, да своје вредности јавно афирмишемо (учешћем, рецимо, у "Породичној шетњи", или некој сличној манифестацији). Али, свакако је погрешно на "нормативну провокацију", каква је ова, одговарати насиљем.

И друго, морамо да запитамо своју власт – из којих то разлога она подржава "Параду поноса"? Министарство за људска права, и господа Чиплић и Караџић, могли би да нам објасне који је општедруштвени интерес да се помогне геј-парада. Који тачно елемент "Параде поноса" они подржавају – онај нормативни или онај "антидискриминаторни"? Ако је то онај нормативни, да ли Министарство стварно жели да нам пошаље поруку како би било добро да и ми постанемо "ЛГБТ особе"? А ако, пак, Министарство подржава тврдњу хомосексуалаца да су дискриминисани, у чему се тачно састоји та дискриминација (нарочито данас, након доношења радикалног Закона против дискриминације?). Да ли то значи да Министарство спрема још неки законски (или можда чак уставни?) пројекат у корист "припадника ЛГБТ заједнице"? И да ли се тај пројекат "де-дискриминације" геј и лезбо популације случајно односи на ЛГБТ бракове и ЛГБТ усвајање?

А ако је све то тако, зашто нам онда тај свој велики "антидискриминациони пројекат" садашње власти нису предочиле још ономад, када су нас, у мају прошле године, позивали да гласамо за њих и за њихову визију "Србије у Европи"?
[1] http://www.b92.net/info/vesti/index.php? yyyy=2009&mm=06 &dd=14&nav_category=167 &nav_id=365945
[2] http://www.srbijanet.rs/vesti/drustvo/1727...ade-ponosa.html
[3] http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=53844
[4] http://www.srbijanet.rs/vesti/drustvo/1727...ade-ponosa.html
[5] http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kuri...2009/kome-treba
[6] http://www.b92.net/info/vesti/index.php? yyyy=2009&mm=03 &dd=16 &nav_category=12 &nav_id=350334
[7] http://www.kurir-info.rs/clanak/vesti/kuri...2009/kome-treba

THE HOMOSEXUAL MANIFESTO

By Michael Swift, "Gay Revolutionary." Reprinted from The Congressional Record of the United States Congress. First printed in

Gay Community News, February 15-21 1987

“We  shall  sodomize  your  sons,  emblems of  your  feeble masculinity, of  your  shallow dreams  and vulgar lies. We shall seduce them in your schools, in your dormitories, in your gymnasiums, in your locker rooms, in your sports arenas, in your seminaries, in your youth groups, in your movie theater bathrooms, in your army bunkhouses, in your truck stops, in your all male clubs, in your houses of Congress, wherever men are with men together. Your sons shall become our minions and do our bidding. They will be recast in our image. They will come to crave and adore us.

 

“Women,  you  cry  for  freedom.  You  say  you  are  no  longer  satisfied with men;  they make  you unhappy. We, connoisseurs of the masculine face, the masculine physique, shall take your men from you  then. We will  amuse  them; we will  instruct  them; we will embrace  them when  they weep.

 

Women, you say you wish to live with each other instead of with men. Then go and be with each

other. We shall give your men pleasures they have never known because we are foremost men too, and only one man knows how to truly please another man; only one man can understand the depth and feeling, the mind and body of another man.

 

“All  laws banning  homosexual  activity will  be  revoked.  Instead,  legislation  shall  be passed which engenders love between men. All homosexuals must stand together as brothers; we must be united artistically,  philosophically,  socially,  politically  and  financially. We  will  triumph  only  when  we present a common face to the vicious heterosexual enemy.

“If you dare to cry faggot, fairy, queer, at us, we will stab you in your cowardly hearts and defile your dead, puny bodies.

 

“We shall write poems of the love between men; we shall stage plays in which man openly caresses man;  we  shall  make  films  about  the  love  between  heroic  men  which  will  replace  the  cheap, superficial, sentimental, insipid, juvenile, heterosexual infatuations presently dominating your cinema screens. We shall sculpt statues of beautiful young men, of bold athletes which will be placed in your parks, your squares, your plazas. The museums of the world will be filled only with paintings of graceful, naked lads.

 

“Our writers and artists will make love between men fashionable and de rigueur, and we will succeed because we are adept at setting styles. We will eliminate heterosexual liaisons through usage of theRedeeming the Rainbow  203 devices of wit and ridicule, devices which we are skilled in employing.

 

“We will unmask the powerful homosexuals who masquerade as heterosexuals. You will be shocked and frightened when you find that your presidents and their sons, your industrialists, your senators, your mayors, your generals, your athletes, your film stars, your television personalities, your civic leaders, your priests are not the safe, familiar, bourgeois, heterosexual figures you assumed them to be. We are everywhere; we have infiltrated your ranks. Be careful when you speak of homosexuals because we are always among you; we may be sitting across the desk from you; we may be sleeping in the same bed with you.

 

“There will be no compromises. We are not middle-class weaklings. Highly intelligent, we  are  the natural  aristocrats of  the human  race,  and  steely-minded  aristocrats never settle for less. Those who oppose us will be exiled. We shall raise vast private armies, as Mishima did,

to defeat you. We  shall  conquer  the world because warriors  inspired by  and banded  together by homosexual love and honor are invincible as were the ancient Greek soldiers.

 

“The  family  unit-spawning  ground  of  lies,  betrayals, mediocrity,  hypocrisy  and  violence--will  be abolished. The family unit, which only dampens imagination and curbs free will, must be eliminated.

 

Perfect boys will be conceived and grown in the genetic laboratory. They will be bonded together in communal setting, under the control and instruction of homosexual savants.

“All churches who condemn us will be closed. Our only gods are handsome young men. We adhere to a cult of beauty, moral and esthetic. All that is ugly and vulgar and banal will be annihilated. Since we are alienated from middle-class heterosexual conventions, we are free to live our lives according to the dictates of the pure imagination. For us too much is not enough.

“The exquisite society to emerge will be governed by an elite comprised of gay poets. One of the

major requirements for a position of power in the new society of homoeroticism will be indulgence in  the Greek passion. Any man  contaminated with heterosexual  lust will be  automatically barred from a position of influence. All males who insist on remaining stupidly heterosexual will be tried in homosexual courts of justice and will become invisible men.

 

“We shall rewrite history, history filled and debased with your heterosexual lies and distortions. We shall portray the homosexuality of the great leaders and thinkers who have shaped the world. We will demonstrate  that homosexuality and  intelligence and  imagination are  inextricably  linked, and  that homosexuality is a requirement for true nobility, true beauty in a man.

“We shall be victorious because we are fueled with the ferocious bitterness of the oppressed who have been forced to play seemingly bit parts in your dumb, heterosexual shows throughout the ages. We too are capable of firing guns and manning the barricades of the ultimate revolution.

“Tremble, hetero swine, when we appear before you without our masks.”

Gay couple left free to abuse boys - because social workers feared being branded homophobic

By PAUL SIMS

Last updated at 21:53 05 September 2007

A homosexual foster couple were left free to sexually abuse vulnerable boys in their care because social workers feared being accused of discrimination if they investigated complaints, an inquiry concluded yesterday.

Craig Faunch and Ian Wathey were one of the first homosexual couples in the country to be officially approved as foster parents.

They looked after 18 children in only 15 months.

Scroll down for more...

With no previous convictions, they came across as respectable men who simply wanted to help boys with a variety of problems.

In reality, they were paedophiles, who repeatedly abused the children in their care.

Even when the mother of two of the children reported her suspicions to the council, officials accepted the men's explanations and did nothing.

Instead of banning children from staying with Faunch and Wathey, they sent youngsters with more serious problems to them. Between them, the couple abused four boys aged between eight and 14.

In a scathing report published yesterday, Wakefield Metropolitan District Council was condemned for treating the men as "trophy carers".

The children's charity Kidscape said those in charge of overseeing the safety of children in the care of Faunch and Wathey had allowed political correctness to override common sense.

The report, following an independent review of the case, said: "One manager described the couple as 'trophy carers' which led to 'slack arrangements' over placement.

"Another said that by virtue of their sexuality they had a 'badge' which made things less questionable.

"The sexual orientation of the men was a significant cause of people not 'thinking the unthinkable'.

"It was clear that a number of staff were afraid of being thought homophobic.

"The fear of being discriminatory led them to fail to discriminate between the appropriate and the abusive."

The report also accused the council of failing to carry out proper assessments before and after the children were placed with Faunch and Wathey.

"Issues arose in the first longer-term placement of two children, including potential indicators of child sexual abuse, which were inadequately investigated, understood or acted upon," it said.

"More children were then placed with Faunch and Wathey, some successfully, some with concerns which were again inadequately investigated, understood or acted upon.

"The practice of some social workers in this case was deficient."

The report's authors, led by former Surrey social services chief Brian Parrott, said they could not be sure that Faunch and Wathey were "predatory paedophiles" who became foster carers in order to have access to children.

They added: "Our criticisms are much more of those in middle management whose job it was to piece together what was really happening, to ask the right questions and to be critical and probing."

Wathey, 42, was jailed for five years in June last year after being convicted of four counts of sexual activity with a child and one offence of causing a child to watch sexual activity.

Faunch, 33, received a six-year jail sentence after he was found guilty of five charges of engaging in sexual activity with a child and two of taking indecent photographs of a child.

The couple, who lived together in Pontefract, West Yorkshire, were approved as foster carers by the council in August 2003.

Their victims included a 14-year-old boy with Asperger's syndrome, a form of autism,who had a mental age of seven and was forced by Wathey to watch gay pornography.

Another youngster with a "very troubled background" was only in their care for a few weeks before being abused by Faunch.

But social workers had been aware of "inappropriate" behaviour long before then.

Just eight months after they started as professional foster carers a mother of eight-year-old twins, who couldn't cope with raising them on her own, voiced concerns about them with social services.

While visiting the twins, the 34-yearold single mother was shown a picture taken by Faunch showing one of the boys going to the lavatory during a visit to Butlin's holiday camp in Skegness and discovered a similar snap had been taken of the other twin.

A social worker took the photograph and promised a full investigation.

But the court heard that not only did social services staff lose the photo, they decided against contacting police after accepting Faunch's explanation that he was trying to embarrass the boys into shutting the lavatory door.

Police later discovered that, days after the photos were taken, Faunch recorded an indecent video of the twins taking a shower. They began abusing the boys three months later.

Undetected, the offences continued over an 11-month period, Leeds Crown Court was told last year.

Police were called in to investigate the couple only after one of the abused boys told a woman he had been touched by one of the men.

Faunch abused all four boys and Wathey targeted one of them.

Judge Sally Cahill, QC, said neither had shown "empathy, remorse or any responsibility for their actions".

Yesterday's report said that the fostering panel which approved Faunch and Wathey accepted without hesitation their request to look after only boys on the basis that they didn't feel equipped to look after girls.

The report made 41 recommendations for overhauling the council's fostering process.

Last night, Michelle Elliott, a director of Kidscape, said: "Common sense went out of the window when they allowed political correctness to take over in this case.

"I don't care if you are homosexual or bisexual - if you are taking care of children you need to be vetted and subjected to the same investigation as anyone else.

"Child abuse knows no gender boundaries."

Elaine McHale, the council's corporate director of family services, said it would be "inappropriate" to comment on the report until after a meeting of the full council on September 12.

Ovo je ono o cemu pricam od pocetka. Koliko toga se krije, jer ne sme da se objavi.

EROS I HOMOSEKSUALNA LJUBAV U ANTIČKOM DRUŠTVU I KULTURI U kontekstu razumevanja erosa i homoseksualne ljubavi u antičko doba potrebno je razumeti i termine koji se vezuju za ovaj poseban i veoma raširen tip ljubavi. Platon govori da "eros" proističe iz pogleda na objekt koji izaziva želju. Potom, "eros" obuzima subjekt koji želi, omogućavajući mu da kaže "vidim" a potom "volim". Erastes je stoga onaj koji uzima od ljubavnih raspolaganja, za koga se rada odnos koji budi "eros" i koji oseća njegova dejstva. Iz ovog razloga konstrukcija pripadanja zahteva glagol eran (želeti) koji ukazuje na pasivnost osobe koja se želi, budući da izazvan od drugog "eros" je upravo strasna želja drugoga. Glagol philein manje ukazuje na ljubavnu požudu, a više na jednu osobinu poverenja u uzajamnom odnosu koji se uspostavlja. Izraz philia obuhvata odnose srodnosti, podređenosti ili gostoljublja, kao i ljubavne odnose. Glagol paidophilein ukazuje na odnos između jedne odrasle osobe i jednog adolescenta. Takav insitucionalizovan tip veze je plod odnosa poverenja (piston) i čini da dečak postaje hetairos (drug, prijatelj) odraslog. U poeziji arhajske grčke, ljubavna veza je osuđena asimetrijom dva bića, odrasle osobe i adolescenta. "Eros" u ovom slučaju može biti uzrok prijateljstva, ili tačnije philotes, koji veže adolescenta i odraslog u jednu vezu uzajamnog poverenja. Ova veza je odobrena od same zajednice, koja je prihvata, ili je ne želi i osuđuje kao čin nepravednosti. Takva snažna asimetričnost se ne izražava samo u platonskim vezama, već takođe u fizičkom zadovoljenju dvostruke vrednosti, bilo kao epithymia, erotska želja u pravom smislu, bilo kao hedone, zadovoljstvo ili fizička radost. U arhajskoj grčkoj, kako tvrde antropolozi, edukacija čoveka je predviđala, kao u plemenskom društvu, inicijaciju u društveni život. Ona je u isto vreme inicijacija u rod i u rat, u život i smrt. Takav kraj adolescencije je predviđao odvajanje, za izvestan period, od odraslog vaspitača ? od onog koji se voli. Naime na Kritu, kako je govorio Strabon, u arhajsko doba, odrasli ljudi su otimali voljene ljubimce i odvodili ih sa sobom van gradskih zidina. Tamo su živeli u skladnoj vezi propisanoj zakonima. Kada su se vraćali u društvo poklanjali su mladićima vojničku opremu. Takođe i u Sparti, pripoveda ovog puta Plutarh, stvari su se dešavale na isti način. U realnosti je odnos između mladića i njegovog učitelja morao biti duhovan i intelektualan, osim što je fizički. Pravila su bila veoma rigidna: između dvanaest i sedamnaest godina dečak zvan pais imao je ulogu podređenu u odnosu na odraslog. Nakon toga, oko svoje dvadeset pete godine, mogao je preuzeti aktivniju ulogu u odnosu na druge paides. Kasnije bi se ženio i mogao da nastavi da voli bilo ljubimce, bilo "slobodne" žene. Smatrano je nedostojnim čoveka da želi dečaka mlađeg od dvanaest godina i smešnim da nastavi da posećuje mladiće kojima je već bila nikla brada. Takav odnos bi bio snažno zabranjen od društva. Pravila civilnog života nametala su prelaz od pasivne uloge mladića, ka onoj aktivnoj, sa suprugom i ljubavnicima ili ljubavnicama. Pol partnera nije bio važan, budući da je osnovna razlika u odnosu bila ona između aktivne i pasivne uloge. Teognid se tako obraća konstanto jednom pais-u, dečaku ili devojci kako bilo, dok Sapfa opisuje svoju ljubav prema devojkama koje pod njenim vođstvom stiču posebne vrline žena koje se spremaju za udadbu. O obrazovanju namenjenom ženama znamo malo, kao i uopšte o ženi tog vremena. Njena najveća vrlina, kako sam Perikle kaže, jeste u tome da ostane anonimna. Njeno društveno obrazovanje (paideia) je ipak slično je onom propisanom za muškarce. Tako su u ženskom krugu oko Sapfe, devojke učile muziku i ples, i imale prilku da iskuse pre braka prolaznu ljubav sa odraslim ženama. Sve ovo je za muškarce kao i za žene imalo jednu propedeutičku funkciju, ukoliko je pripremalo grčke građane za njihovu buduću društvenu ulogu. Dok je u Atini žena bila manje više zatvoren u ginekej, u Sparti, ratničkom društvu, podela na polove imala je karakteristike manje kažnjive po ženu. Plutarh, u svom Životu Likurga, objašnjava da su udate žene mogle imati u Sparti odnose sa devojkama a da njihova reputacija nije trpela zbog toga. Spartanka je naime učestvovala u ativnom društvenom životu. Poput muškaraca i ona je vežbala u palestri, u borbi i za stvaranje boljih i zdravijih sinova. Njeno veće prisustvo u društvenom životu nije učinilo ipak toliko da odnosi između dva pola budu slobodniji. Bračni odnos, kako tvrdi Ksenofont, trebao je da ima naglašeno reproduktivni karakter. Likurg je stoga savetovao da se maksimalno smanje intimne posete medju supružnicima. Po njegovom mišljenju, u takvim uslovima supružnici se više uzajamno žele, i deca su snažnija od one dece rođene od supružnika koji su zasićeni jedan drugog. Plutarh, osim toga, povodom bračnog rituala, pripoveda da je supruga u najboljim godinama trebala da bude oteta od čoveka i "pripremljena" od jedne provodadžijke, koja joj je brijala glavu, oblačila mušku odeždu i obuću, i onda je puštala u tamu na slamaricu. Tamo se devojka obučena u muškarca sjedinjuje sa suprugom, i ubrzo nakon toga, on se vraća u red da spava sa drugovima. Pronalaženje stoga jednog definitivnog odredjenja na polju grčko-arhajskog ljubavnog izražavanja u heteroseksualnim kao i homoseksualnim odnosima nema konačni smisao. Posebnost karaktera odnosa između odraslih i adolescenata, jednog kao i drugog pola, iziskuje upotrebu prigodnijeg termina kao što je "homofilia", jer je u isto vreme precizniji i sveobuhvatniji kao za muške, tako i za ženske ljubavne odnose. Ne treba zaboraviti da je u klasičnom svetu bila prihvaćena ljubav između odraslih i adolescenata, a da je homoseksualni odnos između odraslih bio kuden. Seksualna edukacija bila je usmerena na ljubimce odraslih žena i ljubimce odraslih muškaraca. Naročito strasne veze između odraslih i mladića nisu bile nemile, Sokrat je takođe je držao da je jedinstveni oblik ljubavi onaj prema ljubimcima. Prelaz od adolescencije ka zrelom dobu dešavao se po opštoj shemi. Bio je podeljen na tri dela plemenske inicijacije, sa svojim fazama odvajanja, zabranjivanja i primanja. Takozvana grčka homoseksualnost je objašnjiva samo ako se veže za edukativne procese, koji, kako kažu antropolozi, vode poreklo od ritualne plemenske inicijacije, od rituala koji u svim primitivnim društvima označavaju prelaz u doba zrelosti. Zbog toga je muška prostitucija bila nasilno osuđivana i mogla je prouzrokovati čak i gubitak političkih prava i seriju zabrana u političkom životu. Homoseksualnost, čije smo karakteristike u Grčkoj izneli, bila je žigosana od Rimljana kao "grcki porok", kao znak mlitavosti i oskudne muškosti, osobine koja zaista ne priliči rimskim građanima. Za Rimljanina je naime muškost, kao potvrda volje, bila skoro politička dužnost. Bilo mu je zabranjeno da voli slobodne mladiće, kao grcima mlade robove. Za osudu je bilo da slobodni čovek preuzme pasivnu ulogu u službi drugoga. U tom kontekstu Seneka piše: "Seksualna pasivnost je za slobodnog čoveka zločin, za roba nužda, a za oslobođenika potreba." Tako su se rimski mladići, još golobradi, morali kretati uz pratnju robova i učitelja. Oni bi bili predmet pažnje odraslih te se u republikansko doba možda osećala potreba da se potvrdi uredba jednog gradskog pretora koji je težio zaštiti stidljivosti žena i praetextat-a, dečaka još seksualno nezrelih. http://www.gay-serbia.com/teorija/2001/01-10-20-eros-i-homo-ljubav/

Fotografije sa Manifestacija pod pokroviteljstvom LGBT grupe Linkovi koje sam postavio vode do dve manifestacije na kojima cete videti sta rade pripadnici LGBT populacije.

 http://www.zombietime.com/up_your_alley_2008/part_1_full/index.php

 http://www.zombietime.com/folsom_sf_2007_part_1/index.php

Upozorenje, ako su deca prisutna skloniti ih pre nego sto pocnete da gledate fotografije sa manifestacija.

Dr Alferd Kinski, otac seksualne revolucije i covek koga LGBT pokret smatra svojim oslobodiocem. Napravio studiju pod imenom Sexual Behavior in the Human Male, u kojoj postoji jedna tabela o orgazmima kod dece od 6 meseca starosti do 14 godina. Niko se nije usudio da decenijama pokrene pitanje kako je to istrazivanje uradjeno nad decom, sve do poslednjih par godina, kada istina izlazi na videlo, da je bio pedofil itd. Ovaj link vodi do dva dokumentarna filma i svedocanstava onih koji su jos uvek zivi, a zlostavljani su od ovog kvazi naucnika kome se homoseksualci klanjaju kao svom ocu. http://www.jillstanek.com/archives/2008/07/the_alfred_kins.html Ponovicu njegova istrazivanja pored istrazivanja izvesne Elen Huker su jedina koja su uzeta kao argument davne 1973. godine kada je homoseksualnost ukinuta kao bolest