J.N : : Znači prvo je bio strah, onda zahvalnost, a onda momenat poznat kao ’’metanoia’’ ili budjenje onog pravog autentičnog indetiteta...

M.G : Baš tako!Više nije bilo sumnje.Na jednom fundamentalnom nivou,mir izmedju Boga i mene je uspostavljen.

J.N : Uspostavili ste primirje?

M.G : Da u potpunosti.

J.N : Predivno!Zaista fantastično!

M.G : I u celom tom iskustvu,potpuno iznenada,kao da sam se ponovo priključio delu čovečanstva sa kojim sam se ceo život borio.

J.N : Priključio si se životu.

M.G : Da, ali na samom početku, nisam to tako shvatao.Imao sam samo osećaj da sam povratio nešto tako primalno.Ovo mi je dalo takav osećaj nezavisnosti,tako da sam dalje rastao do saznanja šta je to značilo za mene u pravom smislu.

J.N : Ja sam uskočio sa zaključkom ’’Priključio si se životu’’,kako bi ti to opisao svojim rečima?

M.G : Pa prvo što mi je došlo je bio osećaj slobode i lične autonomije,onda sam počeo da čitam gospele i ono što je Isus pisao,e tada sam počeo da shvatam šta mi se dogadja i da počinjem sa kompletno novim pristupom životu.U tim gospelima,Isus se žrtvao za mene,i ja sam bio izložen nekim novim konceptima sa kojima pre nisam imao dodira.

J.N : Da li si ti odrastao u religioznoj porodici?

M.G : Odrastao sam u Hrišćanskoj porodici,ali to je bila mahom igrarija.Moj otac nije bio hrišćanin i uglavnom je potkopavao sve istine iz hrišćanstva koje su pokušavali da nas nauče.On bi ih preobratio u smešne priče da napravi dobru atmosferu tokom Božića.

J.N : Da li je tvoja majka bila religiozna?

M.G : Da,ona je bila hrišćanka ali ne pripadajući zvaničnoj crkvenoj organizaciji.Vodila nas je na okupljanja u ’’Crkvu jedinstva’’ gde su uvažavali kategorije poput ’’gospod otac’’, ’’Bogomajka’’ i slično.Mislim da je bila stvarno dobra žena koja je isto tako htela da zadovolji svog muža koji je bio izraziti agnostik i hipik  sa Berklija šezdesetih.

J.N :  Reci mi sad, kakvo je tvoje psihološko razumevanje cele tvoje situacije?

M.G :Pa kao što sam već rekao,prvo je počelo sa rastom osećaja nezavisnosti.Onda sam počeo da shvatam dinamiku odnosa gey veza.

J.N : Muškarac sa muškarcem.

M.G :Tako je.Utvrdio sam da uvek postoji problematika odnosa moći i da ta dva muškarca nikako ne mogu da se usklade koja strana je ustvari dominirajuća.Jer moja veza sa partnerom bi dospela uvek u ćorsokak kada se ne bi smo složili oko nečega.On prosto nije znao šta da radi samnom, jer je navikao da sam uvek onaj koji je podredjen.

J.N : To znači da si počeo da se menjaš?

M.G : Nakon što smo se razdvojili taj osećaj nezavisnosti je sve više rastao.Nije to bilo isključivo povezano sa vezom,Još uvek su tu postojale osnovne stvari koje nisu funkcionisale.Počeo sam sve da preispitujem,osim homoseksualnosti.Bukvalno bih sedeo sav u suzama i molio se pitajući naglas ’’Šta je u pitanju? Ne razumem gde je greška još uvek?’’I onda je postalo  veoma očigledano. Samo sam napisao rečenicu na svom kompjuteru : ’’Ja sam heteroseksualac’’, i nastavio sam da ispisujem i ispisujem,prosto nisam mogao da poverujem.Imao sam osećaj kao da kršim neki zakon.

J.N : Momenat razumevanja situacije...

M.G : Ali ipak užasan osećaj.Imao sam utisak da mi se milioni ljudi smeju,osudjuju zbog ispisivanja tih reči.

J.N : Bilo je kao u smislu : ’’Kako se usudjuješ da napišeš to!’’

M.G : Da.Ali od tog momenta pa nadalje shvatio sam da je to istina.Nakon toga morao sam da dokučim odakle te potrebe dolaze.

J.N : Drugim rečima :’’Ako sam heteroseksualac,odakle mi sklonosti ka homoseksualizmu?’’

M.G : Tačno.

J.N : To je upravo prvi korak terapije reorijentacije,ubedjenje ’’ Ja sam heteroseksulac.’’

-Part2-