Kad te neko rodi,hrani i odgaja,kad te neko voli i svojim naziva,taj neko je tvoja majka. A moja majka je početak svih mojih puteva i srecna sam sto znam da me na svakom povratku ceka ona.Moja majka. Ruke su joj ogrubele od rada,ali su ipak meke i tople kad mene miluju.Lice joj je mladalačko i sakriva godine.Oči su joj umorne,ali kad mene pogledaju,kao da se cakle.Ponekad bih da je poljubim krupnim poljubcem da je razveselim. Koliko su jake naše majke ako izdrže sve nestašluke nase,noći probdijene nad nama kad smo bolesni ili nas je strah?! Uvek je tu kad god nam nesto treba. Majka čak i suze pretvara u smeh. Kad sam daleko ona je uvek u mom srcu.

Daleko bi stigli odrasli ljudi da vole kao deca,da im osmeh ne silazi sa lica ,da im radost u očima blista. Daleko bi stigli odrasli ljudi da prošire vidike svoje preko livada cvetnih, preko brda dalekih .... preko okeana...Daleko bi stigli. Deci kišobran ne treba,deci je svaka ocena za djaka i bez sna deca sanjati znaju. Daleko bi stigli odrasli judi da se kao deca sačekati znaju ,tu iza ugla i zapute se u lutanja i smucanja. Ne zelim da odrastem dok mi je tata mekan jastuk,majčine oči dok me toplo gledaju,dok imam koga bratom da zovem. Jer daleko bi stigli odrasli ljudi da bar jedan drugog razumeju. Deca crte povlačiti ne znaju,jer njima nije bitno dokle su stigli.Škola im dodje kao neka igra,a da sloze stvari nije ih briga. Deca imaju osmehe tople velika srca i čela čista.Život kao bajka i svoja prava. Deci pisci za njih pišu, i njihova prawa nikad se ne brišu. Njima je ,ljudi, samo igra vazna,topao dom,mama,tata seka i bata. Zasto da odrastem?Razlog mi dajte!?