- Ja ne zelim da odrastem i borim se sa vremenom i prilikama koje me na to teraju. Zivim sa divnim deckom koga volim i koji me voli, i imam jednu nedorecenu ljubav koja me u stopu prati... A mozda i ja pratim njega... Sve u svemu, kroz osmeh gledam na svet, u losem uvek nadjem nesto dobro i taljigam... Sve sto procitate ovde stvarno se desilo, likovi nisu izmisljeni... S vremena na vreme mozda upadne po koja moja pricica, pesmica... Jer mi sanjari to i radimo.... Pricamo, pevamo, volimo i mastamo.... Dok sanjamo...
8.9.2010
I ovde si...
Preksinoć sam se udobno ušuškala pored mog šišmiša i utonula u san.
Odvratan san. O ratu. O tome kako pocinje rat baš u trenutku kada smo ja i on stigli na stanicu čekajući prevoz za negde. Dve bombe izbačene iz aviona na zgradu pored nas... Iz čista mira, bez najave, kako to inače u Srbiji i biva.
Probudila sam se i plakala.
A noćas... Noćas sam sanjala tebe. Kako te ljubim. U obraz. Hiljadu puta, milion puta, ali samo u obraz... Vičem na tebe... Urlam... Kako si mogao da dopustiš da me izgubiš? Kako si mogao da odbaciš jedino lepo što si imao... Mene...

U ovom sam gradu u kom si ti... Još večeras... A za koji mesec ću biti tu zauvek... I da... Sretaćemo se na svakom koraku kao i sada...
Veliki beli grad... A ti na deset minuta od nas...


Objavio distantdreamer u 19:31 | kategorija:
Permalink | obavesti prijatelja | Komentara (1)
Komentari:
Pošalji komentar
znao sam da ćeš doći

u potpisu:prcković usred srede
Poslao prcković u 21:15, 8.9.2010 | Link | |


Pošalji komentar