Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи,

само ме чекај дуго.

Чекај ме и када жуте кише

ноћи испуне тугом.

Чекај ме и када врућине запеку,

и када мећава брише,

чекај и када други нико

не буде чекао више.

Чекај и када писма престану

стизати издалека,

чекај и када чекање дојади

свакоме који чека.

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи.

Не слушај кад ти кажу

како је време да заборавиш

и да те наде лажу.

Нек поверују и син и мати

да више не постојим,

нека се тако уморе чекати

и сви другови моји,

и горко вино за моју душу

нек пију код огњишта.

Чекај. И немој сести с њима,

и немој пити ништа.

Чекај ме и ја ћу сигурно доћи,

све смрти ме убити неће.

Нек рекне ко ме чекао није:

Тај је имао среће!

Ко чекати не зна, тај неће схватити

нити ће знати други

да си ме спасила ти једина

чекањем својим дугим.

Нас двоје само знаћемо како

преживех ватру клету, -

напросто, ти си чекати знала

као нико на свету.

         Константин Симонов