Odlaziš ranim jutarnjim vozom,
Karta u ruci, koferi puni.
Stojimo nemo kraj tvog vagona
Ulaze ljudi, gledam te poslednji put.
Ko da bi htela još nešto reći
Usne se miču, a glasa nema.
Hoću da pamtiš sve naše dane
Promrzle prste i prvi sneg.
Vrati se, jer voliš stvari koje volim i ja.
Vrati se, neka me čuje pola sveta.
Vrati se, neću da molim ja samo pevam.
Vrati se, vrati.
Voz sporo kreće s praznog perona
Vreme nas izdaje ko nikad pre.
Samo još ruka, otvoren prozor
Daljina brzo odnosi sve.
Pognute glave, krijući bore
Zatvaram oči i vidim nju.
Gubim se slepo u novom danu
Al' sve sto jesam ostaće tu.
POSLEDNJA IGRA LEPTIRA
