Dark Optimistik

28.10.2009 - mračna kafa, Kafka i čitaoci supermeni

Kategorija posta knjizevno-teorijske crtice

(književno-teorijska crtica XI)

"A book must be the axe for the frozen sea inside us."

i dobro, kada čovek pročita ovu gore Kafkinu izjavu, šta da ponudi čitaocu u 8:16 izjutra, dok je čitalac i dalje nerasanjen. možda nešto aromatično i vrelo i jako. nešto nalik - slikovito rečeno - jutarnjoj kafi. ili ipak ne: kafa je - poznato je - diuretik a i blagi laksativ, pa bi te osobine kafe mogle čitaoca da uvale u nevolju. poznajem jednu dragu osobu, zove se L, u kojoj neki umetnički sadržaji zaista okidaju te signale za defekaciju. ne moraju to obavezno da budu loši umetnički sadržaji, jednostavno, iz nekog razloga njeno telo reaguje tom fiziološkom potrebom, ponekad. a umetnost je L-in profesionalni poziv. i kad L uđe u muzej ili u likovnu galeriju obavezno pita - a imate li vi ovde wc? - pa ako stigne negativan odgovor, ona lepo nalevo-krug i aj ćao. a ubeđen sam da L nije usamljen primer: psiha i telo su isprepletani nepreglednim nizom procesa i uzročno-posledičnih reakcija koje idu u jednom i/ili drugom pravcu, i teško je pohvatati kakva se sve tu ludila odigravaju. i tako, a šta će ti uopšte u 8:16 izjutra vreo i jak tekst? bolje neka tvoj tekst bude tih i plav, kao mlaz hladne vode, ili poljubac snežne princeze.

ili da mi lepo poslušamo Kafku. on je rekao da bi trebalo da čitamo samo knjige koje nas ranjavaju i demoliraju. knjige koje na nas deluju kao užasan događaj, kao smrt nekog koga smo voleli više nego sebe, kao proterivanje u šume daleko od svih, kao samoubistvo.

a Kafka je isto tako rekao - "Isolation is a way to know ourselves." a koliko nas danas sledi ovu njegovu sjajnu misao?

(književno-teorijska crtica XXI)

jutros dok si pešačio ka poslu, kroz tihe zemunske uličice, shvatio si neke stvari. eto, tako je to bilo jutros, nešto nakon 7:00. prohladno vreme u Zemunu, sve te tihe uličice, sunce se polako podiže, ide ti para na usta. a ti koračaš na posao i shvataš stvari dok u slušalicama mp3 plejera svira postavljena numera britanskog sastava Muse. a šta si ti to shvatio. pa shvatio si da je miks književnosti sa neknjiževnim gadgetima u najvećem broju slučajeva štetan, pa čak i nemoguć. eto, sve ono što si promovisao u prethodnom unosu kao misao stoleća, već u ovom sledećem odbacuješ. ali to je u redu, menjati mišljenja, pa postepeno evoluirati od promašaja do promašaja.

jbg, treba uzeti u obzir da je čitalac - prosečno ljudsko biće. i neophodna mu je ipak pažnja kako bi apsorbovao tekst koji je pred njim na ekranu. i sad, zamisli da je pred njim taj tekst, a on prosečno ljudsko biće. i sad mu ti, uz sve to, još pustiš neku muziku da gruva, ili neki blještavi video-spot, ili nešto što svetluca kroz redove i preleće preko ekrana. pa pogubiće se jebiga. kada bi svi čitaoci bili mali Ajnštajni ili male Nikole Tesle, to bi bila druga priča. takve super-čitaoce bi mogao da bombarduješ sadržajima sa svih strana, a oni da ih apsorbuju bez problema. međutim, objektivno, nisu svi čitaoci supermeni, stoga oprezno sa miksovanjem književnog teksta i neknjiževnih gadgetsa! lako se može dogoditi da čitalac odustane od teksta, uvali se u stolicu i samo očima (ili ušima) otprati taj neknjiževni gadget do kraja (ako mu je dovoljno interesantan). ili će jednostavno da isključi komp i ode da prošeta psa, ili zalije muškatle na terasi, ili šapne nešto nežno na uho voljenom biću.

Pošalji komentar!