24.12.2008 - Razgovor
- Šta bi poneo na pusto ostrvo? - upita Svinja Petla.
- Ne bih nikada išao na pusto ostrvo. Koka, Koke, kukuruz, gazda greje kokošinjac od kad je nabavio nosilje, spavam u toplom, kita mi je redovno u toplom jer sam jedini Petao na imanju, puno dvorište Crvića, kljucam, tucam i od zdravlja pucam.
- Ma ne, pitam te hipotetički?
- Šta ti je to?
- Hipotetički? Nisam ni ja sigurna, ali onako, kako bih rekla, kad bi se desilo da se nadješ na pustom ostrvu.
- Aaaaa! Pa, hipotetički, ili bolje rečeno ptički gledano, jer i ja sam valjda neki kurac od ptice, ne vidim kako bih se našao na pustom ostrvu. Slabo letim, a kada bih putovao brodom, kupio bih kartu za neku destinaciju koja nije pusta. E sad, postoji varijanta da taj brod potone blizu nekog pustog ostrva, što opet ne donosi mogućnost da se nadjem na pustom ostrvu.
- Kako?
- Ne znam da plivam.
- Možda bi te plima izbacila.
- Nema šanse, umro bih od straha kad bih video da brod tone, pre nego što bih potonuo. Ustvari, možda bi me plima izbacila na ostrvo, ali već bih bio mrtav.
- A ako te otmu gusari, pa te izbace na pusto ostrvo?
- Dobro, Svinjo, ja znam da bi gusari više voleli tebe da otmu, ali ne verujem da bi me ostavili na ostrvu. Najverovatnije bi me pozvali na ručak, prethodno me očerupavši i ukrasivši krompirom.
- Gusari su baš zli.
- Jesu, za razliku od tebe koja si pojela Prasiće koje si oprasila.
- Oh, ne podsećaj me. Još me grize savest. Porodjaj je bio jako naporan, pa sam ogladnela.
- Verujem da bi Prasici, da su kojim slučajem preživeli to što si ih pojela, našli satisfakciju u tome što te grize savest.
- Ne razumem te. Zašto me napadaš? Htela sam samo da malo popričamo.
- Ja tebe razumem. Ti si Svinja. Izvini. Poneo bih televizor.
- A gde bi ga uključio na pustom ostrvu?
- U struju.
- Ali na ostrvu nema struje.
- Da znaš da možda na tom pustom ostrvu ne bi bilo loše.
- Što?
- Nema Svinja.
|
