Kada se prsti spuste i dotaknu strune tambure, zastanite na tren, cucete caroliju koju nosi u sebi. Ako sklopite oci, opijeni pesmom oseticete dusu tambure i sviraca. Zamislite samo jedan maleni orkestar pored dunava kako tka melodije. Mozete li da osetite jacinu emocija u tim pesmama, mozete li da zamislite koliko ljubavi je potrebno da bi se osvirao samo jedan ton?!
Kao tamburas mogu reci da su tamburasi veliki ljudi, a jos veci muzicari. Tamburas place, tuguje, jeca, zaljubljuje se, udvara i voli kroz pesme pomocu tambure na grudima. Ne. Reci to ne mogu opisati niti docarati, takvih reci nema. Mogu vam samo osvirati, ali cak ni tad ne bi shvatili vezu koja veze tamburasa za svoju tamburu, to je ljubav, postovanje, cast. 
Zao mi je, skoro bi zaplakala, sto ima onih koji ni ne znaju sta je tambura, sto ima onih koji je nikad nisu ni culi, zao mi je i zato sa svojim kolegama, mojim prijateljima tamburasima vodim bitku da nas ne zaborave.