Dvadeseti vek karakteriše radikalni prekid sa dotadašnjim shvatanjem dizajna nameštaja. Još na početku veka bilo je jasno da će mašina odigrati ključnu ulogu u modernom životu i da masovna proizvodnja zahteva originalni dizajn a ne ponavljanje oblika koji su bili predmet interesovanja umetnika i zanatlija.

Dva predstavnika na dva različita kontinenta – Luis Saliven i Henri van der Velde (prvi u Čikagu, drugi u Belgiji), svesni pomena u urbanom životu, postaju začetnici onoga što će se kasnije jednim imenom zvati „Moderni pokret“. Oblikovanje jednostavnog, lakog, svetlog i neopterećenog ambijenta za život, postaje cilj broj jedan. Različite države daju doprinos Modernom pokretu sa ciljem koji će biti oličen u „Internacionalnom stilu“.
Nemačka: Dojče Verkbund i Bauhaus postaju centri Modernog pokreta. Arhitekte stvaraju nove kreacije za svakodnevnu upoterbu. Marsel Brojer projektuje čuvenu stolicu s konstrukcijom savijene metalne cevi iz jednog komada. Mis van der Roe 1929. godine stvara stolicu „Barselona„ koja je postala slavna širom sveta i danas predstavlja primer „moderne klasike„.
Holandija - De Stijl: članovi grupe De Stijl daju doprinos inspirisani radom Pita Mondrijana. Gerit Ritveld projektuje 1917. čuvenu „crveno-plavu“ stolicu koja postaje simbol pojednostavljene strukture iz 20. veka.
Francuska: art-deko obeležava početak veka i još više Švajcarac Le Korbizije i Irkinja Ajlin Grej. Le Korbizije projektuje „chaise-longue„ od savijenih čeličnih cevi sa kanvasom i kožom.
Engleska: na početku veka ovde stvaraju čuveni dizajneri Čarls Reni Mekintoš, Filip Veb, Artur Mekmurdo i kasnije Terens Konran.
Amerika: pored Luisa Salivena i Franka Lojda Rajta, ovde mnogi stvaraoci rade pod uticajem Bauhausa. Finac Ero Sarinen i Čarls Ims stvaraju predmete od presovanog drveta i laminata čistih, spartanskih formi. Proizvodi se funkcionalan nameštaj: Sarinen pravi stlicu „Lala„. Američki stil postaje sinonim za minimalizam haj-teh stila koji je baziran na primeni već postojećih industrijskih predmeta.
Skandinavija: Šveđanin Karl Malmsten i Danac Kare Klint osnivači su Švedskog verkbunda. Finac Alvar Alto projektuje nameštaj od lameliranog špera koji se može slagati u cilju uštede prostora. Skandinavski nameštaj od prirodnih materijala postaje sinonim modernog, savremenog, funkcionalnog stila za opremanje svih enterijera.
Italija: ova zemlja uzima učešće u Modernom pokretu tek posle Drugog svetskog rata. Đo Ponti 1959. projektuje delikatnu i jaku stolicu od pletene trske. Kasnije italijanski nameštaj postaje zapaženiji s naglaskom na dozu luksuza. Istaknuti predstavnici su: Mario Belini, Tobia Skarpa, Đo Kolombo, Viko Mađistreti... Ovaj trend će biti aktuelan do pojave postmodernizma u kome će Italijani imati ključnu ulogu