Danas nije bio los dan.Uopsteno gledano.Sedela kuci,posle vozila bajs,ovog puta cak nisam ni pokisla!Na Fox-Crimeu se ponovo prikazuje treca sezona "Zlocinackih umova".Opet je bio snimak Espanyol-Liverpool,gde se Nando ponasa tako slatko.I tu dolazimo do problema.Nando...Prestala sam ja da mastam o tome kako cemo nas dvoje uskoro biti zajedno i tome slicno,ali ga jednostavno previse volim kao osobu da bih ga tek tako zaboravila.I onda cujem stihove pesme "For you only" od Trading yesterday:"I am breathing only for this...For you only...For you only...For you...But I'm so far..." i rasplacem se.Nikad nisam trazila mnogo.Samo da moji i ja budemo zivi i zdravi.I jos neke osobe...Jedino van toga sto sam trazila, a cega se jasno secam je da Spanija osvoji EP.I osvojila je.I zaista sam zahvalna Bogu na tome!Ali ne mogu a da se ne pitam...Zar trazim previse ako je jedino sto zelim za sebe,sada,osim zivota da ga pre nego sto umrem vidim ispred sebe,na terenu,samo da znam da je tu,da bude na par metara ispred mene,da mu vidim lice ispred mog.Ne trazim ni sliku,ni autogram,samo jednu utakmicu.Imam jednu drugaricu iz Bosne sa kojom sam prosle godine stalno raspredala o Torresu.Kako je sladak,kako je dobar...I ona ce za neka 2 meseca ici na mec protiv Spanije.U Bosni.Drzavi odmah preko jedne zamisljene linije,gde moji roditelji ne bi ni pomislili da me puste,pa cak ni da vidim osobu koja mi toliko znaci,iako mnogi to smatraju gluposcu.Ona ce ga videti,mozda i dobiti sliku,autogram...A ja?Odlican sam djak,proglasena za djaka generacije u svojoj skoli,osvojila 2500 evra na kvizu,trudila se jer sam negde duboko u sebi verovala da cu tim novcem otici u Spaniju,da ga vidim...I dobijem ovo.Nista.Stalno sam mislila da je zivot fer.Trudila sam se i mislila tako.Ali sada jednostavno ne shvatam.Zar sam tako strasna da nisam zasluzila da na sat i po vidim osobu koja je za mene mnogo vise od omiljenog fudbalera.Koja je za mene neka vrsta oslonca u zivotu.Npr. "Uh,ovo je tezak test.Ali,moram da se potrudim.Sto se vise trudim,veca je mogucnost da cu otici u Englesku,u LIverpool i videti ga."  Ali do sada nije vredelo.I tako slusam i slusam,iznova i iznova te stihove,pisem pesme koje oslikavaju ono sto osecam.I jos sam sinoc procitala da spanska fudbalska reprezentacija dolazi u Makedoniju na prijateljsku utakmicu.Jos jedna drzava preko granice.Posle toga sam sanjala da dolaze u Srbiju.Bila sam razocarana kada sam shvatila da je to bio samo san.Ipak,prezivecu ja to nekako.Gledacu ga na TV-u,kompjuteru,a kad smo vec kod toga,bas mi se skinulo sa neta drugo poluvreme jedne utakmice.I da,imam slike.I nekako cu preziveti ove tri naredne godine,dok ne napunim 18.Onda cu da odem tamo,i sve ce se isplatiti.Do tada cu ga gledati ovako,cekati i uzivati u raznim serijama koje TV program ima da ponudi...