"...

Retko ko od mojih kolega podiže plastični okvir dok piša, bilo zato što na njega nikad ne spušta dupe, bilo stoga što bez razloga veruje kako kurcem može usmeriti svaku kap u zamućeno vodeno ogledalo. Poneko pak, valjda u panici brišući potpuno ulitanu guzicu, natrpa toliko papira u šolju da se odvodna cev zapuši i visoko podigne nivo vode, sa grumuljicama žitkog izmeta na površini. Tada se moram stojećki oslobađati govana, ne baš siguran na raskrečenim nogama, zadnjice izbačene nazad dok rukama pridržavam pantalone sve vreme se pitajući ne bi li bilo bolje odustati od sranja u takvoj prilici, bez obzira na to što se creva obično ustežu da me obraduju. Sav napet iščekujem trenutak kad će se govno odvojiti i otisnuti dole poput slabog plivača sa niske skakaonice. Treba pravovremeno sunuti napred da bi, kad ono bućne i uvis podigne desetak teških kaplji sivkaste kaše, golo dupe i muda bili na bezbednom odstojanju. A potom mi predstoji da neopaženo šmugnem iz te prostorije, što mogu izvesti samo ako neko ne čeka kraj samih vrata. U protivnom, ostaje mi da se odlučim: da sapatnika upozorim na rusvaj koji ja nisam izazvao ili da se kratko nakesim i prođem bez ijedne reči. Povoljna je okolnost što u klozet retko kad svraća neko nepoznat. U njemu mokre i seru samo koleginice i kolege, oni koji su u radnom odnosu. Od svih, samo njih troje podnosim s izvesnim naporom, a s punom izvesnošću jedino prepoznajem tragove koje Borivoje ostavlja u toj našoj zajedničkoj prostoriji.

... "

cela priča i još druge pride