Meni
Blog Prijatelji
Linkovi
Prazan Box
Blog Hosting
Narcis je, legenda kaže, bio sin plave Nimfe Leiriope of Thespia i Boga reke Cephisusa....
Izrastao je u prelepog mladića u koga su mnoge nimfe i vile bile zaljubljene, ali on ni jednoj nije uzvraćao ljubav. Jedna od njih je i nimfa Echo...po kazni Zevsove žene Here, nije mogla da govori, već samo da ponavlja ono što drugi kažu, tako da nije mogla reći Narcisu šta oseća za njega...
Pratila ga je stalno, sa nadom da će joj jednog dana ljubav biti uzvraćena....
Jednom, dok je lovio, Narcis je čuo korake...okrenuo se i upitao:
"Ko je to?"....
Eho je mogla samo da ponovi - "Ko je to?"....
"Dođi ovamo!"....
Ohrabrena, Eho je pritrčala i bacila mu se u zagrljaj....
Narcis je grubo odgurnuo...pala na zemlju... slomljenog srca...
Od sramote i tuge, pobegla je u planine, gde je i umrla...njeno telo je postalo kamen a glas je ostao da odzvanja prirodom - kada drugi govre....
Sve to, razgevilo je Bogove, koji su odlučili da kazne Narcisa - Da zavoli, ali da nikada ne sazna šta znači i biti voljen....
Jednog dana se nadvio nad jezero, da pije vode, i ugledao svoj odraz u njemu...
Pomislio je da je to prelepi vodeni duh...
Osmehnuo se...odraz se osmehivao...
Pruzio ruku da ga dodirne...i ruke su se dotakle...
Shvatio je to kao odobravanje...savio se i usne su se spojile...
U želji da se stopi sa njim, spustio se u jezero...voda se ustalasala i vizija je nestala...
Uplašen, izašao je na obalu....voda se lagano smirivala...i kada se opet nagnuo nad jezero, ugledao je to prelepo lice...opet mu se osmehivalo...
Od tada je dolazio svakog dana da posmatra dragi lik...ali svaki pokušaj za spajanjem završavao bi se isto - nestajanjem....
Nije jeo...nije pio...Uzalud su ga nimfe molile da se skloni od jezera...bivao je sve mršaviji, lik se menjao, postajao ružniji....ali Narcis, u svojoj prevelikoj ljubavi, to nije video...
Tu, na obali je od tuge i umro...na mestu gde je ležao nikao je cvet....
Legenda...
Druga, meni impresivnija, je priča Oskara Valda....
Kada je Narcis umro, došle šumske nimfe i zatekle dotle slatkovodno jezero pretvoreno u krčag slanih suza....
"Zašto plačeš?" - upitaše šumske nimfe...
"Plačem za Narcisom..." - reče jezero...
"Ah, nimalo nas ne čudi što plačeš zbog Narcisa" - nastaviše one. - "I pored toga što smo mi sve stalno trčale za njim po šumi, ti si bilo jedino koje je imalo priliku da izbliza posmatra njegovu lepotu"...
"Pa zar je Narcis bio lep?" - upita jezero...
"Ko bi to, osim tebe, mogao bolje da zna?" - odgovoriše iznenađene nimfe, - "Na kraju krajeva, on se svakoga dana sa tvojih obala naginjao nad tebe...."
Jezero je na trenutak zaćutalo. Najzad reče:
"Plačem za Narcisom, ali nikada nisam primetilo da je Narcis lep.... Oplakujem Narcisa zato što sam, uvek kada bi se on nagnuo nada mnom, moglo u dnu njegovih očiju da vidim odraz sopstvene lepote...."
Ne mogu a da se ne zapitam - Gde je lepota?.... I šta je?... Samo odraz u nečijim očima?...
A ljubav?
Volimo li koga stvarno?...Da li nam treba to celo biće...ili nam samo treba odraz nas u njegovim očima?
Rečeno je:
"Volim te, ne samo zbog toga što ti jesi,
nego i zbog toga što sam ja, kada sam sa tobom"...
Osećate se divno, kada vas neko sa divljenjem posmatra....
"Lepa sam u tvojim očima"....
"Jel me ti to samo tako gledaš...ili sam zaista lepa?"...
Xm...razmislite o ovome...
I budite iskreni prema sebi - nemojte umišljati svoj odraz u očima drugih...Gledaće vas raznoliko, iz raznoraznih pobuda....
Suočite se sa ogledalom! - PRAVIM!
