i opet...
Vratimo se sumnji. Pisanje je frustracija, gnev protiv
činjenice da si samo instrument, telo koje treba da
pridrži pero dok zapisuje priču koja pripada nekom
drugom. Ali, više se nije imalo kud, morao sam da
priznam: lako je pisati, teško je znati, najteže je
suočiti se sa zaludnošću vlastitih nastojanja, sa
redovima ispisanih reči koje više govore svojim
odsustvom nego prisustvom, više svojim zvukom
nego značenjem, više prazninom nego punoćom,
ono što je moglo da bude nego što je doista bilo.
Sumnja...
činjenice da si samo instrument, telo koje treba da
pridrži pero dok zapisuje priču koja pripada nekom
drugom. Ali, više se nije imalo kud, morao sam da
priznam: lako je pisati, teško je znati, najteže je
suočiti se sa zaludnošću vlastitih nastojanja, sa
redovima ispisanih reči koje više govore svojim
odsustvom nego prisustvom, više svojim zvukom
nego značenjem, više prazninom nego punoćom,
ono što je moglo da bude nego što je doista bilo.
Sumnja...
Komentari: