27/9/2007
Dragi tata,
stalo mi je do tebe, ali u manjoj mjeri nego prije. Okolnosti su se promijenile. Unatoč svemu te poštujem. Uvijek si bio glava patrijarhalne obitelji, ali tek sada razumijem posljedice nekih tvojih nepoželjnih postupaka prema meni. Ona je stajala iza svake tvoje kazne, šamara, udarca kaišem.
Bio si lovac i znaš dobro što znači ranjenoj životinji sipati sol na ranu. Upravo to je ona meni uradila. Moja rođena majka…nazvala me da bi me izvrijeđala baš u trenutku kada mi je trebala nježna riječ, utjeha, a ne bič. Bolovima sam prepunjena kao čaša. Ali ti to ne znaš ili ne želiš znati. Nije važno… ne možeš me razumjeti jer te nema blizu.
Čudim se što joj dozvoliš manipulirati sobom. Rekla ti je tko zna što. Majstor je laži i manipulacije. Na napad sam uzvratila napadom, ali iskreno iznoseći činjenice njezinih zlodjela, a ona je mene vrijeđala neistinom, svojom umobolnom fikcijom nečega što nije bilo. Nijedna njezina riječ nije dobronamjerna, kako to ne možeš shvatiti.
Ubija te polako, ali sigurno. Zašto joj to dozvoljavaš? Više joj ništa ne značiš u životu, niti bilo tko. Puna je gorčine, cinizma, ni trunke pozitivnosti nema u njoj. Kada sam ti natuknula da joj treba stručna pomoć nisi me poslušao. Rekao si da smo obje lude.
Žao mi je što se više nećemo viđati, žao mi je i nje…mora da je grozno mrziti sve oko sebe.
Ja sada gradim novi život, sama, iskustvena i borbena. Promijenila sam se kao što vidiš (čuješ od drugih), znam odgovoriti na napad, znam i uzvratiti udarac, zar sam zato loša?
A što mi je preostalo: borba za opstanak ili tiha i spora smrt u svojoj patnji zbog drugih.
I životinje se bore u šumi, licemjerno, izdajnički samo da opstanu.
Sjećaš li se kada si štapom udario Fidu, našu ljubimicu, epanjel bretona, lovačkog psa, ptičara samo zato što te nije htjela poslušati?! Bila je tvrdoglava kao i ja. I ona ti je zamjerila i pobjegla netragom u šumu. otjerao si nas svojim krivim postupcima.
Hoćeš li me ikada pozvati da se vratim?
Znam da hoćeš, a znam i kada…na kraju… Oprostit ću ti jer si toliko zaslužio, ali njoj ne mogu. I kad bude umirala, ona će proklinjati sve oko sebe, a to ne želim slušati. Neka joj Bog oprosti, ali ja ne mogu…nažalost nisam Bog.
S poštovanjem,
Tvoja kćerka
uh uh....ako ce ti biti lakse to sto si sve izrekla....neka ti je lakse....od srca zelim da ti bude lakse ...meni je zao sto nisam rekla sve sto sam trebala jer sada ziva na onaj svijet ne mogu...a trebalo je...vjeruj...treba reci...izbaciti iz sebe zivom covjeku...drzi se draga, zaista budi hrabra..
zašto neće pročitati?
@nurlisoul: lakše je reći, bar nekome, negdje...
@nemiri: odrekla me se po ko zna koji puta...ne želi više znati za mene...i ne samo za mene, i za polusestru :-(((
duga je to priča...
eh da...ne posjećujemo se više, ne viđam ni oca, a on misli da je sve istina što ona trabunja, a mene ne želi saslušati :-(((
Teško i strašno!
((
Da ne poveruješ!
Odavno znam za sve što si prošla s njima i divim ti se!
Divim se jačini koju si uspela naći u sebi, da se izdigneš iznad svega.
Divim se ljubavi koju imaš u sebi, prema drugima, prema deci, bez obzira što su ti roditelji takvi.
Divna si, kumice moja!
))
možda tebi bude lakše
@BIBA: hvala ti, al to je borba za opstanak, ništa više....
@Nemiri: lakše je jer više ne trpim gluposti i omalovažavanja :-)
Sjeti se uvijek, tako si divno rekla: ... oni su dio svijeta... u svemu obitava sve... Pa pokušaj da u "svemu pronađeš sve". A ti si "veliki čovjek", i znam, ti to možeš.
ORION - hvala ti...nisam te vidjela prije...a zašto ti više ne pišeš na svom blogu...
Ja nemam svoj blog. Nažalost moje znanje na PC-u je toliko oskudno da bi mi vjerovatno kreiranje bloga oduzimalo previše vremena. Na BlogOye sam naišao sasvim slučajno, a vremenom ste mi postali tako bliski da neke od vas skoro redovno posjećujem. Ponekad se i javim, pa su neki već i navikli na mene kao na "nepozvanog gosta"
oprostićeš, da bi naša deca nama oprostila, da bi oprostili sami sebi, da ne bi bili kivni na sve, da bi se nama oprostilo.Pogledaj je kao komšinicu, a ne kao majku, kao ženu koja je imala svoje izneverene snove, razbijene želje, koja je možda patila za ljubavlju koju nema, koju su vaspitavali onako kako su znali, koja je nezadovoljna sa sobom pa samim tim kivna i na ceo svet, na slabu ženu koja je svo svoje nezadovoljstvo iskaljivala na drugima jer drugačije nije umela.
oprostićeš mutti jer jedino tako možeš da se oslobodiš aveti prošlosti
Sada mi nećeš verovati, ali što smo stariji sve više počinjemo da ličimo na svoje roditelje ma koliko bežali od toga, uhvatiš li sebe ponekad kako izgovaraš rečenicu koju si kod nje mrzela ?
@Orion: najmanji problem je znanje u PC-u, to ti sve naprave drugi, i meni su...imaš administratore i blogere koji to znaju...ja baš nisam vična u tim stvarima, još se učim...rado bih pomogla :-)))
@lazarice: da...oprostila sam ja njoj, ona je bolesna osoba...a da joj sličim, hm...ponekad se uplašim jer od gena ne možeš pobjeći, ali ne dam se, za sada...hvala ti ;-)))
Uffffffff mutti..........
(
@lady: ma dobro je...kad nije bolje...
Draga moja mala prijateljice,verujem dase svako od nas moze prepoznati makar u nekom delicu tvog tuznog,ljutitog ,bolnog obracanja ocu.Ja jesam.Ali prepoznavsi se, nisam osetila gorcinu,jos manje nemogucnost oprastanja.Znas zasto?Zato sto moras oprostiti da bi se oslobodila i isla daljeZaceljene rane su jos uvek rane,mogu ponovo da se otvore,a da bi nestale,moras da oprostis.Nikoga ne branim,ali kad bi mogla da saznas,razmislis,popricas ...mozda bi otkrila da su tvoji rodotelji verovatno imali slicno detinjstvo koje su dali i tebi.Zato sto nisu imali bolje,ni prilike da nauce ili osete bolje,to su prosto prepisali na svoj odnos prema tebi.Sve ti ovo kazem samo zato da bih te zamolila da im oprostis,svesna da ne mozes da zaboravis.A sve to zbog tvog buduceg zivota i srece,pozdrav
@Katarina: hvala ti, draga, ja jesam oprostila jer mi je mama umobolna, a tata bolestan, no s njima se ne može komunicirati pa sam se maknula...dok ide tako, nek ide, a poslije što bude...hvala ti još jednom ;-)))
