KAD JE TEŠKO

Kad te nešto strašno muči,

I kad ti je stvarno tijesno

Na ulici i u kući,

daj odmahni lijevom rukom,

daj odmahni desnom rukom

i odlučno čvrsto kreni…

kreni stazom koje nema.

To će biti tvoja staza.

Tko zna što ti sutra sprema

Taj tvoj put bez putokaza,

Al znaj: to je tvoja cesta

Što nekamo ipak vodi…

Zato brodi!!!

Ako ipak nekad negdje

Na lud kamen zakoračiš,

Pa kad glavom o tle kresneš,

Nemoj zato da se smračiš

Već molim te, junak budi,

Ko da ništa bilo nije

Pa nastavi svojom cestom

Još oštrije nego prije.

A kad ti je zbilja dobro,

Kad pomisliš da si snažan,

Smiri malo svoju snagu,

nemoj da se praviš važan.

I nastavi svojom cestom…

Po širokoj hodaj usko,

A napni se kad je tijesno.

I jednog ćeš dana stići

Na kraj samog tvoga puta.

Tog ćeš časa možda biti

Bez cipela i kaputa,

Al ćeš znati tko si, što si,

I koliko zbilja vrijediš.

Da si Netko samo zato

Što jedino put svoj slijediš.

Ratko Zvrko (s malenim preinakama moje malenkosti)

P.S. U prošlom postu sam bila malkice neposlušna…popravljam se…

slušam sebe kroz misao drugih…nije loše…biti pametan na tuđim riječima hehehe…mudro, zar ne? Al znam ja i po svome…bit će…

i još nešto…hvala mojem dragom D. (dakkalvar) na uređenju mojeg bloga!