I nije mi više stalo

baš ni malo.

(i ona pjesma od jučer nije tužna, naprotiv, oslobađa od tebe)

Nakon tri tjedna šutnje si me pitao kako sam,  već tada je tvoj broj bio pokopan , nisam te ni prepoznala...odgovorila sam: a što ću ti sada JA???...Al eto, bilo mi je žao jer mi je još uvijek bilo stalo...opet smo se čuli skoro svakodnevno, i bilo je kao da smo u vezi, ne znajući ko koga zavarava čime...sada znam...ti si zavaravao sebe i nju i mene i...hm...

Otišao si krivim putem kada si postao bitan sam sebi...živcirala me tvoja sebičnost, samosažaljevanje, traženje utočišta za svoje bezazlene jadikovke, ponašao si se tako nezrelo...

Ne prepoznajem te, ustvari, nisam te nikada ni upoznala...a ukazivali su mi na TEBE, tvoja "nestajanja", ponovna pojavljivanja, crne misli, negativnosti, čak su me i Anonimni pokušali zaštititi...hvala im, iako ih nisam poslušala.

Lomila sam se dovoljno dugo da te sada mogu definitvno "obrisati". 

Samo, koliko li ćeš njih još zavarati svojom "pažnjom"???

I zna li ona da si me noćas zvao??? Misliš li da bi joj bilo drago saznati?!

Ne želim ničije praznine popunjavati na ovaj način...

Ne želim takvu igru...gotovo je...