<< sledeća strana | Home | prethodna strana >>
17/1/2007,02:00

...zauvek...

Volela bih da mogu da bosiljkom zaista dozovem voljene sebi... ne mislima, ne vantelesno,...

volela bih da mogu da mi dođu, da ih gledam, da se smejemo, da se snaaaažno zagrlimo, da pevamo, da plačemo...

bili oni sa ove ili one strane,ako su mi daleko,volela bih da to mogu... da je to moguće...

neko mi je jednom davno rekao : nemoj da ideš zauvek, zvuči suviše dugo...

a otišla sam od tog nekog... zauvek od tada...

i naučila sam u međuvremenu koliko to zauvek boli...

volela bih da je bosiljak neka čarobna biljka koja spaja ljude sa onima sa kojima se vole, ma gde oni bili...

onda to zauvek ne bi bila tako strašna reč...


a jeste...

objavio/la bosiljak kategorija: | (4) Komentara | email this post

Pošalji komentar
Komentari:

Bilo bi lepo kad ne bi postojale neke reci: zauvek, nikad vise...ali one postoje hteli mi to ili ne...pa sto pre to prihvatimo bice nam lakse..
Poslao AnaM u 10:32, 17/1/2007 | Link | |
Svako "zauvek" jednom postane "bilo nekad"...
Poslao yin u 10:39, 17/1/2007 | Link | |
znam,ali ipak... huh...
Poslao bosiljak u 10:40, 17/1/2007 | Link | |
Znam....
Poslao yin u 10:49, 17/1/2007 | Link | |
<< sledeća strana | Home | prethodna strana >>