Aunties Aubreys excursion beyond the call of duty

Ostavivsi poruku na sekretarici znao je da ne moze nazad.U torbu je ugurao dva para farmerki,par majica,i nesto vesa.Pomazio je macora,sipao mu vode,ostavio dovoljno hrane za dva dana.Izlazeci iz stana setio se flase Jack Daniels-a koja je poluprazna stajala u ostavi.

``I to ce biti i vise nego dovoljno.``Uzevsi gutljaj,osetio je onaj dobro poznat osecaj topline koji se razliva po stomaku ali i izvesnu gorcinu.U ogledalu je spazio svoj lik.``Bas si bledunjvo kopile.`` pomislio je hvatajuci se za kvaku.

Na aerodromu je proveo gotovo dva dana.Kartu Montréal-Vancouver kupio je tri puta i vratio je tri puta u zadnjem trenutku placajuci kaznene troskove.Sluzbenica avio-kompanije delovala je pomalo nervozno a radnici obezbedjenja su ga dva puta ispitivali.Izbegavao je jasne odgovore.Na kraju krajeva ni njemu samom nista nije bilo jasno.

Rekao im je nesto o tome kako mu je zivot nesto komplikovaniji poslednjih dana,kako mora da resi izvesne porodicne probleme i da skuplja hrabrosti da to uradi. I kako kupovati i otkazivati avio-kartu,jesti u mlecnom restoranu i kupovati novine jos uvek nije ilegalno ostavise ga na miru uz savet da ide da razmislja na nekom drugom aerodromu.``Sta fali ovom ovde?``mislio je.``Svejedno nisam spavao vise od cetrdeset i osam sati,zeludac me boli od ispijanja kafe i alkohola...a i ovdasnje stolice su sasvim udobne i u njima moze da se odspava.``Otvorivsi novine na sportskoj strani mogao je da procita veliki naslov:``Theo brille``.Iako je sportska kolumna bila dobro napisana i zanimljiva slova pocese da mu igraju pre ocima,vid poce da mu se muti i glava mu lagano klonu.Posle vise od cetrdeset i osam sati Tristan je spavao i smesio se u snu. Iz prijatnog sna u kog je utonuo trglo ga je uporno lupkanje po ramenu.Resio je da ne otvorivsi oci pokusa ponovno da sklizne u san,taj prijatan san u kom mu je plavusa cvrstih oblina nesto saputala u uho.Lupkanje po ramenu posta upornije.Tristan s mukom otvori oci.Pred njim dve gromade od coveka nisu bas delovale zadovoljno.``Trazicemo vas da nas pratite.Svako opiranje je uzaludno.``Radnici obezbedjenja su konacno imali dobar razlog da ga izbace napolje.Otpratili su ga do zardjalog Chevrolet-a ne naplativsi mu parking.To ga je dirnulo.Obicno ga tako nesto ne bi dotaklo ali u ovom trenutku taj sitni gest blagonaklonosti ucini da se oseti krhkim.

``Jebeni alkohol.Necu vise piti.Postajem mekusac``

Ali ipak je pio te noci.Mnogo.Kad se probudio sledeceg jutra,sa teskom glavoboljom,u sobi jeftinog motela,nedaleko od Chez Paré,po dzepovima mu nije ostajalo nista drugo do par crnih centi.Skotrljao se sa kreveta pravo na pod.

``Moram da idem,moram da idem.`` ponavljao je lupajuci ritmicki glavom o pod kao da je zeleo da podvuce znacaj svakog sloga te tri reci.

``Da.Moram.``

Par sati kasnije,posle tusiranja i jutarnjeg tria broj jedan kod McDonalds-a,Chevrolet je 401 grabio ka zapadu.

Vrativsi se kuci sa vecere kod Mathieu-ovih roditelja,sem izgrizenog para sandala i Molesta koji je veselo mlatarao repom,docekala me i poruka na sekretarici.Tristan.Ocigledno pijan. Nisam u potpunosti razumela o cemu je govorio ali mi se se ucini da u njegovu glasu osetim nesvakidasnju dozu resenosti te mehanicki pritisnuh crveno dugme i preslusah poruku po drugi put:``Saznao sam da imam dva brata i jednu sestru.Idem da ih upoznam.Ostavio sam ti kljuc u sanducetu.Nahrani macku i pazi na sebe.``

``Pazi na sebe.``odzvanjalo je u mojoj glavi.Sta je to trebalo da znaci? Mozda : ``Nadam se da ces izabrati pravu opciju.``ili pak ``Srecno.``

Predjoh rukom preko stomaka trudeci se da osetim neku razliku.Nije se nista primecivalo.Nista.Jos uvek.I zadrzavsi je na stomaku , kao da trazim odgovor, pomislih kako situacija i nije tako losa kao sto mi se u prvi mah ucinilo.

Na kraju krajeva moglo je biti i gore.Mat je dobar decko,odan,ne preterano ambiciozan ali svakako pametan.U poredjenju sa svim ostalima pre njega sasvim solidna partija.Sem toga,on voli decu.I sto je jos vaznije - voli mene.

Ne skinuvsi kaput i cipele koje su me ubijale celo vece legoh na krevet.Sa plafonskog ogledala posmatrala me na kevetu ispruzena devojka u crnom.

Tristan je stigao u dogovoreno vreme.Ni minut ranije ni minut kasnije.Takav je Tristan.Tacan kao svajcarski sat.Ima u njemu svajcarske krvi ako se ne varam.Otac njegovog oca je poreklom iz Svajcarske.U Kanadu je dosao pre onog velikog rata i kupio farmu,ozenio se devojkom iz susednog sela i podigao osmero dece.Izmedju ostalog i Tristanovog oca koji je od najmanjeg i najsitnijeg decaka u porodci izrastao u crnu ovcu familije.Tristanov otac,propali ali srecno razvedeni muzicar nije mogao da se pohvali brilijantnom karijerom.Ne.Mogao je da se pohvali kvalitetom svoje sperme jer je istom uspeo da oplodi cetiri jajne celije.Cetiri jajne celije koje nisu pripadale jednoj te istoj zeni.Nijedna od tri zene, kojima su pripadale jajne celije nije znala za postojanje druge dve.

Zato je Tristan,na Bozic,saznavsi da ima dva polu-brata i jednu polu-sestru koji zive u BC morao da otputuje.Bez pozdrava.Samo poruka na sekretarci:``Saznao sam da imam dva brata i jednu sestru.Idem da ih upoznam.Ostavio sam ti kljuc u sanducetu.Nahrani macku i pazi na sebe.``Par meseci kasnije,posle pet-sest razlicitih poslova sa kojih je dobio otkaze zbog pijancenja,posle spavanja po jeftinim motelima u kojima gladni zohari mogu da pojedu coveka za manje od pet minuta i dnevnim sobama ljudi koje je upoznavao po barovima,odlucio je da se vrati kuci.

Izgledao je dobro.Par kilograma manje nego zadnji put.No ipak,dobro.

Zagrlio me toliko cvrsto da skoro nisam mogla da disem.

``Tu m`as manqué vieux.``

Osmehnuo se.

Kad je narucio kiselu vodu a ja Smirnoff umalo nisam pala sa stolice.

``Ko si ti i sta si uradio mom drugu? Priznaj!``

``Ne panici.Nisam prestao da pijem.Prestao sam da pijem pre podne.``

``Dobra rezolucija debeli.Vidis,moja je bila da pocnem da pijem.`` rekla sam namignuvsi.

Za trenutak je postao ozbiljan.Gotovo tuzan.

``Doduse, do podneva imas jos 20 minuta,te ti ih ostavljam da zavrsis tu kiselu vodu a onda cemo da predjemo na konkretne stvari.``dodala sam osmehnuvsi se.

Razvukao je usne u osmeh ali oci mu se nisu smejale.

Znala sam da je znao.

``Dobro je videti te...``

``Nisi ni svestan...``

Gledao me oklevajuci da bilo sta kaze.

``Kako si ti?``

``Dobro sam.`` pokusavala sam da ubedim samu sebe.

``Ne stvarno,kako si?``

``Jebiga...``

Uostalom znao je pricu.Svi su znali.

``Zivot se nastavlja...``rekoh gledajuci ga kroz flasu.Pila sam na silu.Pila sam da ne bi morala da pricam.I sta da mu kazem?

Zivot se nastavlja,a ipak stoji.Izgubivsi ono sto je trebalo da me ucini zenom, i majkom...izgubila sam i pojam o zivotu.O vremenu.O svemu.

``Radim.Drzim se zauzetom.Zmaram telo da ne bih mislila.Zavaravam mozak.``

Podigoh flasu i promuckavsi ono malo alhohola sto je u njoj ostajalo dodah : ``A i pijem.``

``Mathieu?``

`` We have been on the emotional rollercoaster ever since.``

``Razumljivo.``

``Jeste.``

``Macor je kod mene.Nisam imala srca da ga ostavim samog u tvom stanu.Debeo je i lenj.Skoro kao ti.``

Nasmejao se i uzeo moju ruku u svoju.

``Nasao si ih?``

``Jesam.``

Nije dodao nista drugo.Nije ni trebao.Nisam htela da postavljam pitanja.Upalio je cigaretu a ja otpih poslednji gutljaj i podigoh ruku da narucim novu turu.

U pozadini smeh plave devojke koja nas je posluzivala i RHCP Under the bridge...

``Zivot jebiga.``dodao je umorno.

``Da.Zivot.``