Aunties Aubreys excursion beyond the call of duty

Ne znam koliko je sati i nisam vise sigurna koji je danas dan.Na kraju krajeva, zar je uopste i bitno?Znam samo da je napolju hladno,i da sledeci put necu izaci bosonoga napolje.Kao prvo,ne isplati se.Ovo moje dlakavo,nevaspitano,lajavo kopile koje uzgred-budi-receno najvise voli da sere po komsijskom travnjaku,je odlucilo da se igra dok ja trckam za njim sa onim keksima za kucice moleci ga da se vrati.Idiotski je,s moje strane sto verujem   da ce se vratiti zbog gore pomenutog keksa.Jednom prilikom ga gricnuh iz radoznalosti.Nemojte da se grozite,ako sam mogla da jedem skakavce mogu brate i keks za dzukce da gricnem...Uglavnom,ukus je ocajan.Molesto ih ne voli bas mnogo a dragi&neophodni ih uporno kupuje.Kaze,da je to dobro za dzukce.`Ajd`da mu verujem.Mada,cini mi se da cu

sledeci put vuci kutiju Häagen-Dazs® pa cemo se lajavi i ja,kao i obicno, posvadjati oko iste.Jerbo ja ga volEm a i lajavi ga  volE.Jednom prilikom ostavih kutiju sladoleda na trpezarijskom stolu i trknuh do postanskog sanduceta.Od stana do sanduceta mi treba cirka dva minuta.Kad se vratih sladoleda vise nije bilo.Bar ne na stolu i u kutiji.Ali je lepljivih tragova bilo po celoj kuhinji.

I dok jurcam za lajavcem u 4am,on spava poput bebe.Mislim dragi&neophodni.

Taj isti dragi&neophodni koji nije u stanju da izvede lajavca napolje,juce je izjavio pred svojim drugovima (ehh sad,ovo je vec velika stvar) kako je spreman da ima decu i kako bi se on bacio u akciju samo da ja pristanem.

Ja,naravno,ne pristajem.Dok ne dokaze da moze da bude ozbiljan&odgovoran.A cini mi se da ce  potrajati...

Ali da  ga ne pljujem previse.On opet ovog leta odlazi i bicu sama minimalno tri meseca.I ima da mi nedostaje.Necu to da mu kazem.Umislice svasta.Ovako mi se samo omakne : ``E jedva cekam da odes pa da imam ceo krevet samo za sebe.``A nije tako...

On  i ne zna kako je taj krevet veliki i prazan kad nije tu.On i ne zna kako ja lose spavam kad nije pored mene...On je jedini koji moze da me umiri posle onih strasnih kosmara koje vucem sa sobom jos od detinjstva.

On je taj kog,uprkos svemu,volim...

I have to write: life is good.

Osecam se...preporodjeno. I ne umem da napisem nista drugo.Mogla bih da dodam samo da sam se danas ubila kao siroce vozajuci se na rolerima.Naravoucenije: dok ne ociste stazu od grancica i kamenja : izbegavati istu! :)

P.S. Ako jos jednom cujem ono : Bell pouvait vous aviser si la ligne se libere dans trente prochaines minutes...ima da odem i pojedem tu njihovu sekretaricu.Rekoh pojeDem...da ne bude zabune.

P.S.S. Divna provincijalna vlada me ovih dana obavestila kako nisam platila dovoljno poreza i kako im dugujem tricavih 1300$...i kako mi ostaje  ceiri dana da ih uplatim.Razmisljam da li da im platim ili da ih pustim da trce zamnom...Volim Kanadu. :)Obozavam.

Ima u vodi nesto sto me umiri.Ona je za mene, u neku ruku,povratak u majcinu utrobu,jedino mesto na kojem sam  bila nedodirljiva i bezbedna.Plivala sam dugo.Ne znam koliko duzina.Ne znam koliko u satima.Izasavsi iz vode,smezurana kao suva sljiva,nisam imala zelje da odem kuci.Ovo je ,predpostavljam, jos jedan od onih dana kad pozelim da se nadjem daleko,sto dalje od svakog zivog stvora.Osam od sedam dana u nedelji moras biti lepa,pametna,mila,nasmejana,moras se potruditi da ostanes u formi,uvek o svemu informisana,sveza...Osam od sedam dana u nedelji  moras da budes dobra koleginica,da slusas starije,da uvazavas misljeje drugih...

Ja ne mogu.Ne zelim.Necu na kraju krajeva.Dosta mi je.Necu da se smesim jer mi nije do toga.Ne zelim vise da ugadjam drugima jer se eto, to se od mene ocekuje.

I ako treba,oticu dodjavola,daleko od svih,gde niko nece imati ocekivanja.

I da mogu od same sebe pobeci....verujem da bih to ucinila.

Vasa draga mila&cila&prepametna Blue je u naletu inspiracije resila da se bavi astrologijom.Posto gotovo uvek ide linijom manjeg otpora nije otisla u biblioteku i uzela  tonu knjiga vec je mudro sela za kompjuter i resila da njuska po netu.

Uglavnom,posle zamajavanjima po search engin-ima uspela je da iskopa ime software-a koji je,po vlasniku sajta, najbolji astroloski software ikada napravljen.

Kepler.

I ukucah tako u LimeWire Kepler,dobih par rezultata koji mi se ucinise preterano mali,medjutim prilicno naivno, iako mi je mali glasic iznutra govorio :``Neeeeee,nemooooooj!``,resih da ga skinem i ...instaliram.

I dobih...spyware,addware...reklame koje se lepe na explorer i koje ne mogu da uklonim.

``Ha ha!`` rekoh.

``Necete mi tako lako doskociti.``

I dok si rek`o keks Blue izvadi  Recovery  i System CD i odluci da obrise sve...

Al` kad tamo a ono medjutim...

Nece.

Nece.

Nece!

Odem u bios,sledim upustva,i nista se ne desava.

A kompjuter i dalje divlja.Zapravo reklame divljaju...i ko zna sta jos sve ne...

Pa... ako ima neko ko se relativno razume u to.... I need some help....

Pleeeeeeeese...I m a net addict...I nnneeeeeeeeeed my dose of neeett....Pllleeeeeeaaaaseee! :)

Ja sam vrlo nestalna osoba.Jesam.Priznajem.Tak`a sam.Po celom telu.Sem sto sam nestalna  analiticna sam do zla Boga.Eto, ovih dana analiziram sve.Na red je dosao i on.

I ne znam sta da radim.Pokusavam da nadjem unutrasnje snage i mudrosti da izaberem najbolju i najbezbolniju opciju...

Gospod ce mi oprostiti ako napravim krivi izbor.On ce mi oprostiti ako napravim krivi izbor.No...samoj sebi,da li cu moci ikada oprostiti ako pogresim,to je pitanje.

Nocna smena.Grobljanska.Trcim sa vampirskim zubima u ustima. I transfuzijom.Prilicno prikladno.Za ponocnu gozbu. A u sobi, nasa draga konfuzna gospodja X. kida jugulaire en place.Krv siklja na sve strane.Vadim zube i bacam ih u kantu.Dok se zamajavam oko  svega toga ni ne primecujem da nemam rukavice.Fuck,fuck,fuckity,fuck,fuck.

Izem ti vampirski zivot.

Na poslu - nikad dosadno.Zbog budzetskih restrikcija igram se Dzejms Bonda.Polako se usunjam na drugi odjel i besomucno kradem...narkotike? Ma ne!Cistu posteljinu!Nas mladi i talentovani koordinator ne samo da je sasekao  osoblje vec je odlucio da sece i tamo gde ne bi trebalo- na materijalu.Onom osnovnom.Vec se vidim  kako ulazim  u sobu,gledam bledu zenu u  krevetu koji je natopljen krvlju gorepomenute,bez vampirskih zuba ovaj put iako bi bilo gotovo prikladno , i mucam :``Ooovaj...gospodjo,imamo budzetske restrikcije a ja nisam kadra jel`te da ukradem cistu posteljinu,nisu me nikada ucili u skoli,pa...paa...moracete da se strpite i da ostanete da plivate u sopstenoj krvi.Ako zelite da zahvalite za to, posaljite hate letter  i adresirajte ga na naseg koordinatora...``I jutros oko sedam,dok sam popunjavala izvestaje,koga moje krmejive oci vide? Koordinator!Skakuce s noge na nogu.Samo sto ne zvizdi.I nosi sa sobom listu.

Ih,da bar mogu u vasku da se pretvorim.Ili u ovu olovku.Da ga ujedem za dupe. Il da me samo obidje.Sto je blizi,to sam ja sigurnija da mi ne gine smena od sesnaest sati.Meni kao ``najmladjoj`` po radnom stazu,izgleda,takve smene  najvise prijaju.

Evo ga.Pored mene.

-Kako si?

-Ako pogledas ove putne torbe koje vucem ispod ociju znaces kako sam. -smeskam se.

-Onda te nece oduseviti to sto cu morati da te zadrzim jos osam sati.

-Yahhhhhhhhhooooooooo!

On upitno podize obrvu.

-Nema problema,ostacu ja,jer predpostavljam nemas nikog drugog...ali pre toga cu morati da popunim onaj zvestaj o nesrecama...cisto da se ogradim od svake greske koju zbog UMORA mogu pociniti jerbo me prisiljavas da ostanem...

-Ti sama znas sta je najbolje...

-Ohhh da...

(Ziveo sindikat! In your face pig... Koliko ces da odgulim ove nedelje : pedeset-sezdeset sati?)

Dok mi okrece ledja,stavljam vampirske zube.

-Ohh Francois... suskam.

-Spremi mi  kod 50,tvoje krvi ako moze...

On se smeje.Ja se smejem.Zubi mi padaju na  pod.Jednim okom gledam salicu kafe a drugom  prostoriju sa sterilnom opremom.A da je uzmem introvenozno?

Pomalo sam nervozna.Procitala sam Poker for dummies, na Party Poker doguram i do 20 000,i svejedno...nervozna sam.Ruke mi se znoje.Ovo je moja prva zvanicna partija pokera, ako naravno  ne racunamo one partije strip pokera iz mladjih dana u kojima covek gleda da sto pre izgubi kako bi se resio viska odece.J-P nas docekuje.Procelav.U bosericama.Osmehnem se skoro na silu.Kad znam da nisam u svom elementu treba mi vremena da se opustim.A veceras definitivno nisam u svom elementu.

Pascal stize sa flasom vode i bananama.Svi  se smeju.

-Pa sta, to su mi vitamini.Ozbiljno.

Sedamo za sto.Ja sam jedini nepusac. Ok, 1:0 za internet. Na internetu postoji sansa da zakacim viruse,ovde mi ne gine rak pluca.

Kasljucam.Ne zato da ih opomenem.Nisam od tih.Kasljucam zato sto me dim davi.Lagano u dzepu stezem pumpicu koja mi nije prepisana ali koja ume da posluzi.Tako je to kad je covek hipokondar...

I partija pocinje.

U pocetku igram pazljivo.Na sigurno.Ne blefiram.Jer ne umem.Zapravo,racunam na to da ce ostali da pomisle da ne umem.Zato se u pocetku smeskam kad dobijem dobre karte.Cisto da ih navedem da misle da ce uvek biti tako.

Oni ocigledno nisu proucavali Poker for dummies.

Pasc ispada prvi.

Ostaje za stolom i jede banane.

Prati ga Celine.

Za njom ispada i procelavi J-P.

A onda i Jo-Duff.

Igram protiv onog koji me ucio da igram.

Ucenik ce probediti profesora.

Likujem.Ne brojim vise zetone.Ima ih more.Toliko sam zadovoljna  da slabije pratim igru.

All-in? Nema problema.Poker majstor kao ja se ne plasi nicega...

Mat izbacuje dva para : A i K.

More zetona nestaje.

-Placas veceru dear.Veceru i alkohol.Treba da zalecim povredjeni ego.

Drugo mesto: 150$. Banane: 4$.Novi sjaj za usne 27$.Izraz na njegovom licu kad je shvatio da ce igrati protiv mene u finalu : priceless.

Ako uzmemo u obzir da mozak umire poslednji, u  onih 10-12 minuta ciste elektricne aktivnosti, posle smrti naravno, mogla bi stati vecnost.Ako ste vec sanjali onda ste sigurno imali osecaj da   se  sati  i dani mogu kondenzovati u svega jednoj minuti sna...

Koliko onda godina, vekova i zivota mogu da stanu u tih poslednjih 12 minuta?I kako da  onda ne pomislim : mozda sam vec mrtva i zivim u snu...

Jedan cika me nekih pola sata uporno ubedjuje kako bi trebala da kupim Sonic Blade jer je to najsigurniji, najostriji i najzabavniji noz na trzistu.Uz neponovljivi noz ide, kao poklon ,ljustilica za beli luk.

I sve to samo za 3 rate od 39.95$ + takse + troskovi.Cika predlaze da da zovem odmah inace necu dobiti neki tupperware set.Menjam kanal.Dosta si me gnjavio.

Mislim da cu opet da pisem o dragom&neophodnom.Zasto?Zato sto je on jedan nepresusan izvor inspiracije.

Sinoc se vratio sa nekog domaceg festivala ratnog filma.Zapravo,on,Pascal,Alex,Jo-Ham ...Upada u sobu,ja spavam,ne znam gde mi je dupe a gde mi je glava,a to je slucaj obicno oko 3 am,seda na krevet i tu pocinje :

-Jel spavas?

-Spavala sam - rezim.

-Kako je bilo na festivalu?

-Ma super je bilo,svideo im se nas film.E ljubavi,izboli su me nozem,jel mozes da pogledas ranu?

Skacem kao oparena.

-Iskreno se nadam da ovo nije glupa sala.

Trudm se da zvucim ljuto a ustvari ostajem zabrinuta.

On mi okrece ledja i pokazuje nespretno postavljen zavoj.

-Pravo umetnicko delo.Zasto nisi otisao u bolnicu?

-Zato sto tebi vise verujem.

-I kazes izboli su te ?

-Ma nisu,to je od retrovizora.

-Necu ni da pitam kako se to desilo.

Teturam do trpezarije.Dok pripremam materijal on se nervozno setka oko mene.Vesela druzina sedi oko stola i jede kokice.K`o u bioskopu.

Imam  par sterilnih 4x4, i par 1x1,desetak tampona sa clorexidine,NaCl O.9 u plasticnoj ampuli,par sterilnih rukavica,jedan spric od 5cc jos uvek u pakovanju...

(Uvodna tema Klinike Svarcvald)

Skidam improvizovani zavoj.Da mi nije rekao da se salio za ono ``izboli su me`` sad bi dobio cusku.Rana je duboka ali ne lici na  ``ubodne rane``.Nemam Steristrip.Steristrip su one male trakice koje koristimo da priblizimo krajeve rane.Oni ujedno izbegavaju one metalne ``spajalice`` i rucno radjene savove.

-Pasc,ti si to bas onako strucno uradio?

Pascal se kezi.On je srecni idiot.Nikada ga nisam videla namrgodjenog ili ljutog.Ok je Pascal.Ne mozemo svi biti namcori jel`te.

-Moraces u bolnicu.Ja nemam sav materijal,sem toga...

-Sutra cu da ti kupim sav materijal.Zakrpi me za pocetak,za nocas...

Trljam sasusenu krv sa ledja.Miris alkohola i sasusene krvi je nesto na sto sam navikla ali po prvi put,gledajuci njegovu krv,i znajuci da je NJEGOVA, osetih slabost.

Ocistih ranu onako kao sto bi to uradila na poslu,ne preskacuci etape...postavih sterilne gaze i zalepih ga trakom.

-Sutra bi trebalo da mi kupis materijal ako neces da ides na hitnu...Ako Sebast radi neces morati da cekas...

-Da svi znamo,savrseni Sebast will save the day...

Kezim se,skupljam krvave tampone i gaze,skidam rukavice i perem ruke...

Sa njim nikada nije dosadno...

Nikada.

Presavsi preko praga ,umornu od posla, docekao me Molesto masuci repom.

``Sta je debeli,dobro si raspolozen? Sam si kod kuce?``

Glavobolja koja me mucila od jutros jos uvek nije pocela da jenjava.Tablete ce biti resenje.Preturajuci po tasni pronadjoh Advil i neke pilule sa Codein-om.Advil or Codein-thing-pill that is the question.Izabrah Advil.One sa Codein-om ostavih za ne daj Boze.Progutah ih onako bez vode i skinuvsi se legoh na kauc u dnevnoj sobi.Molesto se sklupcao kraj mojih nogu.Zaspala sam vrlo brzo i probudila se nekih sest sati kasnije.U prvom trenutku nisam znala gde sam ni koliko je sati.Srecom, to je trajalo samo trenutak.U stanu je bilo mracno...i previse tiho.Pustih Jorane:

``Hier nuit,hier nuit,j ai fait un rêve, il était beau et j`étais bien et tu n`existait pas...``

I po prvi put nakon dve godine,zapitah se sta uopste radim ovde?

Obesicu ga.Hocu,majke mi.Samo jos uvek nisam odlucila za koji deo tela a verujem da cu strateski odabrati  taj anatomski deo  u poslednjem trenutku.Besna sam.Da mi nije zao ujela bih samu sebe...a posto mi je zao cekam njega da dodje kuci.Njega mi nece biti zao.I da nisam besna kao sto jesam verovatno bih se smejala jer mi je malopre,dok sam pila prvu jutarnju, palo na pamet kako bi,kad bi me sad crtali kao strip junakinju ,strip crtaci  komotno mogli crtati kao besnu zenu sa oklagijom (ili  bejzbol palicom posto oklagije nemam).

Spavala sam malo i lose.Mozda zato sto sam zaspala na nekom anatomskom atlasu.Mozda zato sto nisam navikla da spavam sama.Mozda zato sto me Molesto probudio oko pola pet ujutro trazeci da ga izvedem napolje.Prizor idilican.Blue,pred zgradom, u najprovidnijoj  spavacici  iz kolekcije za-specijalne-prilike u pola pet,sa plasticnom kesicom u jednoj i salicom kafe u drugoj ruci.Jebeni dzukac.Da ga ne volim znas kad bi mu govna skupljala polu-gola u pola pet ujutro? Nikada!U principu,na svasta smo spremi zbog ljubavi.Ponekad skupljamo govna.Ponekad ih pojedemo.Kao ja nocas.I ljuta sam.I...mozda ne toliko ljuta koliko zabrinuta.Where are you damn it?!

Sirotinjska supa iz kesice.Ona koju ubacis u mikrotalasnu dodas vodu,otvoris kesicu sa zacinom i  cekas tri minuta.Jedem tu supu iz kesice a jede ona mene.Ostaje mi jos jedan ispit,onaj na koji nemam srca  da ne odem iz prostog razloga sto sam ucila i dok jedem ovu supu,razmisljam o enzimima koji ce lagano da razgradjuju rezance.Cekaj,kako ono bese? Amylase salivaire u ustima koja razgradjuje amidon ,pa posle amylase pancreatique...

CCK za chyme gras ,sécretine za chyme acide...CCK za kontrakciju zucne kesice...sécretine za punjenje iste...ili bese obrnuto?Sama sam kod kuce.Molesto spava na kaucu kao beba.

Pokusavala sam jutros da se ubedim kako bi bilo dobro da  aplikujem za neki posao pri vojsci.U struci naravno.Kad sam mu spomenula djipio je kao oparen.

``Hoces da te posalju u jebeni Afganistan?``

(Ako ce to uciniti da se osetim zivom zasto da ne.)

``Nece me poslati za Afganistan.``

``Alexa su poslali,nije mogao da odbije.Potpises li ugovor poslace i tebe.``

``Aleks nije imao nikakvu formaciju.``

``Nemoj da me nerviras...meni su nudili ugovor na  sest meseci  tamo.Odbio sam zbog tebe.Kakve su sad to gluposti?``

``Mogli bi zajedno?`` (Sad vec uzivam znajuci da se on stvarno nervira...)

Ok. Ostajem uporna.

``A Afrika?``

``Sta s Afrikom?``

``Pa mogli bi da odemo tamo na  sest meseci...da radimo.``

``Pa mogli bi da odemo dodjavola.``

Smejem se.

``A da odemo do sobe?``

A soba je svinjac.U elanu strasti to ne primecujemo.On ne primecuje.Ja  obicno primetim svaku stvar koja nije na svom mestu.Par nedovrsenih knjiga se vec tri nedelje vuku pored kreveta,pored kompjutera tekstovi njegove mame  i  moje obrade istih...Nije mi uopste jasno kako sam se uvukla u te gluposti.Njegova mama pravi konferenciju na univerzitetu.Mnogo poznatih psihologa i ona.Izmedju ostalog.I ja koja treba da preradim neke od njenih tektova i uradim power point prezentaciju.

Sad sedim sama kod kuce.Molesto spava na kaucu.Knjige su po podu.Kompjuter je na podu u dnevnoj sobi.Ja sam na podu.Mobilni je na podu.Zmirka.Imam novu poruku koju ne zelim da procitam.Ustvari zelim.Ali ne smem.Dopustam mu da zmirka. 

S druge strane mozda je S. Mozda mi upravo pise : ``Nasla sam muza vracam se kuci.``

Ko ce ga znati.

Subota.Napolju devet stepeni.Sasvim dovoljno da se terase barova  napune dok trepnes okom,da oni koji vole brzu voznju izvuku motore i da se u siromasnijim kvartovima,na terasama, pojave fotelje...fotelje u kojima ce oni za koje je glagol raditi  jedan od onih nepostojecih, sedeti i piti pivo...

S. je vec u Bgd-u.Rece i nesto kako njeni  insistiraju da upozna  nekog lika iz komsiluka.``Fin decko.`` kazu.Ona kaze da za pet nedelja ne bi mogla ni da upozna a ne da  eventualno dovede nekog tipa ovamo.Mene cela ta prica strasno zabavlja.Vec pokusavam da zamislim S. kako se vraca,donosi mi knjige i dovodi ``muza``.Jer ipak, mama i tata su uporni.Tvrde kako su Srbi u svemu superiorniji.Meni je tesko da verujem u tu tvrdnju jer se, iz ono malo iskustva koje sam sa istima imala,uverih u suprotno.Ne etiketiram sad ceo muski rod naseg porekla ali...nisam daleko.S. ne govori nista.Smejulji se pomalo bedasto dok uporno pokusavam da joj objasnim da bi trebalo da joj bude svejedno sta ce familija da joj kaze kad cuju da ju je Charles ostavio zbog  neke ribe koju je upoznao na netu.Jos manje bi trebalo da je tangira to sto ce reci da je baba-devojka jer sa dvadeset i sest godina nije udata. Tako malogradjanski!A ipak,ona se smejulji pomalo bedasto i ne odgovara.Mozda ona ipak zeli da nadje muza?

Ovim putem obracam se muskoj blogerskoj populaciji izmedju 25-35 godina koja je jel`te slobodna da posalje kandidature na moj mail kako bi iste bile prosledjene sirotoj S. Nije ona kriva -krivi su njeni roditelji!

Patate je zapalila na Floridu.Bez mene.Sa novim tipom s kojim se vidja krisom.I ne,nije ozenjen iako ona taj tip najvise voli.Stariji je od nje vise od 15 godina i...iako se vidjaju vec mesecima ja ga jos nisam upoznala.Ona mi je naime spomenula kako se on plasi reakcije njenih drugarica.C`mon...Ne ujedam ja...sem kad mi to ne zatraze! :P

Marie-Eve je za vikend zauzeta a Sesi je otisla na Aljasku sa deckom tako da sam ostavljena na milost i ne milost M. i njegovih golf tripova.Sutra,naime idemo da igramo golf.On uporno tvrdi kako je golf prilicno tezak.Ne verujem mu.Mada,ni za hokej nisam verovala.Sve dok nisam probala.I dok nisam pokupila snap pravo na tibiu.I verujte boli...

Sama sam i dosadno mi je.Istrcala sam  deset kilometara danas,spremila stan,spakovala knjige u kutije...i pocinjem polako da zalim odluku.

Mozda da pocnem da pletem?

Pila sam pastis viseci naglavacke s`kauca.Cak  je i S. koja obicno odlicno izgleda,iz te perspektive izgledala cudno.Pastis je mirisao na Sinekod.Ne,ne samo da je mirisao na Sinekod vec sam se, pijuci ga,  mogla  zakleti da pijem taj dobri stari narandzasti sirup. Moja odluka da odlozim diplomiranje do sledece godine ostavljala je gorak trag u ustima.Srecom,pastis je sladunjav. No ipak,imala sam osecaj da izdajem samu sebe. S. je,srecom po mene,klateci se na stolici,primetila kako cu konacno moci da se naspavam i kako cu,po prvi put nakon cetiri godine,moci da se suncam napolju preko leta.Dodala je i to da cu moci da joj pravim drustvo kad bude pravila haos po klubovima.Priznajem,s` te strane gledista,moja odluka i nije delovala toliko lose. I juce,viseci naglavacke sa kauca,osetih kako  griza savesti koju sam osecala zbog napustanja fakulteta,polako iscezava.Sedele smo i pricale satima. Pre nego sto je posla kuci,oko tri izjutra tutnuh joj u ruku papir sa Milosevim brojem telefona,osetivsi neku blagu nelagodu,i pozeleh joj srecan put.Ona mi obeca da ce se javljati cim bude mogla.

So…here I go.Hi,my name is Blue and I was a workaholic.Now I`m just someone who doesn’t know how to spend all the free time…

Prati me u stopu.

``Hoces da se igras samnom?``

``Kasnije Marie,sad imam mnogo posla.Ako zelis ,kasnije mozemo da gledamo neki film.Ti biras.``

Ne odgovara nista.Spusta pogled na uglancan bolnicki pod i uvrce prsticima  rub pidzame.

Stavljam je na krevet.Ona me gleda,tuzno i prkosno istovremeno.Dok joj provlacim tube kroz rukav pidzame brojim u sebi masnice na njenom malom mrsavom telu.Siroto dete.Siroto,siroto dete.Ljubim je u celo i ostavljam uz obecanje da cu se vratiti za par minuta.

Okrecem se izlazeci iz sobe.Marie sedi na rubu kreveta  i mlati nozicama.Smedje kovrdze padaju na njena ramena.Sad znam kako izgleda andjeo.

Pet minuta kasnije nalazim je na bosonogu na hodniku.Oci su joj crvene od suza.

``Rekla si da ces se vratiti.``

``Marie,kad ti nesto obecam jel` drzim obecanje ?``

Klima glavom.

``Idemo  u sobu.``

Grcevito se hvata za moju nogu.Kao davljenik.Kao da joj od toga zivot zavisi.Place.Ja ne volim decje suze.Ubijaju u meni i onu poslednju trunku profesionalizma.Vadim iz dzepa nalepnice.One su tajno oruzje svake koja je ikada radila na pedijatriji.Ali moje nisu  poput onih koje sve druge imaju po dzepovima.Naime,moje nalepnice su magicne.Jednom zalepljene na bolno mesto one umeju da otklone svaki bol.Ali Marie nije impresionirana.Brisem joj suze i pokusavam da sklopim pakt.Mora da mi pomogne.Treba da sredi svoj krevet.Pristaje.Ostavljam je tako zaposlenu u sobi.

Dok pisem beleske krajickom oka gledam hodnik.

NaCl 0.9% 500ml I.V perfuse bien  sur pompe volumetrique en TVO.Site intact.Bon retour veineux.

Vidim je na dovratku.Proviruje.Trazi me pogledom.

``Dodji…``

Da moze da trci sa  onom silnom skalamerijom koju vuce iza sebe verujem da bi trcala. Ovako uzurbano grabi hodnikom uz  kloparanje pumpe.

``Sta gledamo lepotice ?``

Njeni mali beli prstici prelaze preko filmova.Iako ne zna da cita,Marie zna sta  zeli…

Harry Potter. Harry kog sam gledala toliko puta da poznajem neke replike napamet.

``Dobar izbor drugarice.``

Idemo do sale za projekcije.Ona ne govori nista ali me zahvalno gleda tim svojim krupnim smedjim ocima.Umotavam je u plahtu i dopustam joj da se pripije uz mene.Smesi se.

O da…andjeo…

``Jel`bi ti htela da budes moja mama umesto moje mame?``

``Ali Marie,ti imas mamu !``

``Da,ali ti me nikada nisi zaboravila…``

Osecam kako me nesto gusi.Ne uspevam da disem.Grizem usnu.Na kraju,ne odgovaram nista.Ljubim njeno malo belo celo i pokazujem prstom :

``Vidi,poceo je film.``

Ovde je to cesta praktika.Roditelji dovedu decu na hitnu a onda ih i ostave u bolnici.Zaborave.

Marie nije videla svoje roditelje vise od dve nedelje…

Tesim sebe  idejom da je tako mozda i bolje dok mi u glavi odzvanja recenica :`` Jel`bi ti htela da budes moja mama umesto moje mame ?``

Ohh,da samo mogu moje siroto dete,da samo mogu….