Molim decu da mi oproste što sam ovu knjigu posvetio odrasloj osobi. Imam jedno ozbiljno izvinjenje: ta odrasla osoba je najbolji prijatelj koga imam na svetu. Imam i drugo izvinjenje: ta odrasla osoba u stanju je sve da razume, čak i knjige za decu. Imam i treće izvinjenje: ta odrasla osoba živi u Francuskoj, ona je gladna i njoj je zima. Potrebno je da je neko uteši. Ako sva ta izvinjenja nisu dovoljna, rado ću posvetiti ovu knjigu detetu koje je nekad bila ta odrasla osoba. Sve odrasle osobe su najpre bile deca (Ali se malo njih toga seća). Ispravljam, dakle, svoju posvetu:

Leonu Vertu, kad je bio mali dečak"

Jednog dana se pilot Antonie de Saint Exupéry spustio u pustinju zbog

kvara na motoru zrakoplova. Sutradan u zoru probudio ga je neobièan

mališan. Taj mališan bio je Mali princ. On mu je rekao da je njegova

planeta jedva nešto veæa od obiène kuæe i da se teleskopom teško nazire.

Svakog dana pilot je saznavao nešto novo o planeti. Princ je prije nego što

je otišao sa svoje planete pomno oèistio sva tri svoja vulkana. Na svom

putovanju od planete do planete Mali princ otkriva njezine stanovnike.

Stanovnici na tim planetima su kralj, uobraženko, pijanac, poslani èovijek

i geograf. Svi stanovnici su besmisleni, beskorisni, besciljni. Napokon,

sedma planeta je bila Zemlja. Naðe se u pustinji i upoznaje zmiju. Dolazi

do vrta rascvjetanih ruža. Ruže ga ražalošæuju jer je on mislio da je ruža

na njegovom planetu jedinstven cvijet. Tada je legavši u travu i zaplakavši

upoznao lisicu. Jednog dana ju je pripitomio. Osmi dana razgovaraše pilot

i Mali princ u pustinji. Išli su tražiti rodu i našli su jedan bunar. Tu su se

napili vode. Sutradan naveèer, šeæuæi, pilot je opazio princa. Ode princ do

mjesta gdje je pao i padne polako. Te se noæi mali princ vratio na svoju

planetu.