Gracanice,kada bar ne bi bila od kamena

Kada bi se mogala na nebesa vaznet

ko Bogorodice Mileseve i Sopocana,

da druga ruka kraj tebe travu ne plevi

da ti vrane ne hodaju po paperti.

Ili da tvoja zvona da bar ne tuku

kao srca predaka, Gracanice,

da bar svetitelji s tvog ikonostasa

nemaju nasih neimara ruku,

ni andjeli Simonidino lice.

Da bar nisi toliko duboko

ukopana u tu zemlju i nas same,

da se nismo privikli u tebe kleti,

Gracanice,kad bar ne bi bila od kamena,

kad bi se mogla u visine uzneti.

Gracanice, da si nam bar jabuka,

da te mozemo staviti u nedra

i zagrejati studenu od starosti,

da nam bar poljima oko tebe nisu

predaka davnih rasejane kosti.

Da te bar mozemo podici na Taru

u Kalenicku portu te preneti,

zaboraviti likove na tvom oltaru.

Gracanice , kada bar ne bi bila od kamena,

kada bi se mogla na nebesa vazneti.

                                                                    1968. D.Maksimovic