DA LI JE TO LJUBAV?

Totalno sam zbunjena. Slatkiš očekuje nešto od mene, a ne ume da mi lepo objasni. Jučer me je pitao da li mislim samo na njega. Naravno rekla sam:

-Ne to je nemoguće. Kako mogu da mislim na jednu stvar?

-Nisam ja stvar, ja sam čovek, i hoću da misliš samo na mene.

-Ali, slatki moj Slatkišu, kako je to moguće? Ne mogu da komandujem svojim mislima. Osim toga kako misliš da predjem ulicu, misleći samo na tebe, pa moram da mislim da ne naletim na neko vaše prevozno sretstvo koje ne poštuje nikakva pravila.

-Voliš li ti mene?

-Definiši,šta podrazumevaš pod time.

Ijaaao, kad je počeo da priča neke nebuloze, o Mesecu, zvezdama, povetarcu....strava, sve same gluposti tehnički totalno neistinite i nemoguće. Ispalo je da je Mesec sjajniji od zvezde, da se smeška ljubavnicima, i osvetljava im put ka sreći, koja je to glupost. Uvredio se kad sam mu to kazala.

Ali , šta sad da radim?

Kaže da voleti nekog znači da ti je on važniji od vazduha koji udišeš, od vode koju piješ, od reči koje govoriš, da ti je njegovo prisustvo prijatnije od bilo čijeg, da samo misliš kako ćeš ga ponovo videti, dodirnuti....

I kako sad da to kažem?

I šta će mi on, ako nemam vazduh, pa ugušiću se za koji minut. Voda? Ona pretstavlja veći deo mog tela, negde 97%, bez vode i ja ne postojim. Dobro mogu da ćutim, prijatno je kad me dodiruje....volim da ga sretnem.

Šta da mu kažem? Jesam li ja to onda zaljubljena??????

Veliki poljubac