Danas me je Slatkiš vodio u posetu njegovim prijateljima. Taman sam mislila da sam nešto naučila o zemljanima, a ono....
Na vratima dve špijunke, Slatkiš objašnjava, jedna da vide ko dolazi, a druga šta donosi. Stegoh onu flašu prepečenice. Na vratima stoji njihova komšinica, vratla jaja koja je pozajmila, a domaćica ih stavlja na vagu
-Još si mi ostala dužna deset grama.
Udjosmo, a domaćin će
-Kafe nemamo, a drugo nećete.
Onu našu flašu odnesoše negde, kažu nemaju vadičep.
Za ručak su kuvali riblju čorbu, čini mi se da je u akvarijumu ostala samo jedna ribica...a i vode je nešto bilo malo.
Priča domaćin kako mu se brat oženio i otputovao na bračno putovanje u Veneciju.
-Divno, uskliknuh ja , mora da je mlada presrećna
-Mlada? Ona nije išla, već je bila u Veneciji
Dodje veče, ne pale svetla, ja se primakoh Slatkišu...bar nešto da ućarim....e zemljani, zemljani....
Veliki poljubac | 
