Ne, nisam zaljubljena

Danas sam bila umorna od posla, ali ono baš, baš umorna…i postavili su mi čudno pitanje.

Pričalo se nešto nevezano, o raznim prijateljima, nekim zajedničkim doživljajima...kako sam bila domaćica nisam sve slušala od početka, samo sam upadala u razgovor s vremena na vreme.

Diskutovalo se o nekom , i ja sam saginjući se da dodam kafu, pazeći da ne prospem po majušnom stolu, samo dodala:

-Ja ga poštujem, cenim njegovo mišljenje, volim da ga pitam za savet, a ljutim se kad  odbije da me posavetuje

-Belladonna, pa ti si zaljubljena u njega...dočekali su me kao osice.

Odmahnula sam glavom,

-Ma, ne, ni slučajno, mi smo prijatelji. Ne govorite gluposti, mogao bi pogrešno da razume, stalo mi je do njegovog prijateljstva, više nego do neke prolazne ljubavi, vrele noći...

-Ti si zaljubljena, pala je presuda, a ako nisi, kako li tek izgledaš kad jesi?

Zamislila sam se.

-Ne jedem, ne spavam, u mislima mi je dan i noć, a noću ne mogu da ga sanjam.

Smejali su mi se, ne veruju mi. Kako samo da ih ubedim da nisam zaljubljena, a ako jesam?, o ne, nisam sigurno....

Veliki poljubac

Doputovala sam

Slatkiš me je čekao

Nema reči, nema posta

Samo sam ga dodirnula, i onda se to dogodilo, nešto je buknulo u meni, nešto se zapalilo u njemu, eksplozije su odjeknule vasionom. Zemlja se podelila, kiše su lile, temperatura se dizala. Gori na sve strane... poplave... sve se poremetilo....

Ne ljutite se na mene, nisam znala da je Slatkis, slatkis. Znam, požari na sve strane, vruće vam je, ali vi me razumete, nisam mogla da odolim i da  ne zagrlim Slatkiša onako kako ja umem, a on nije mogao da mi ne odgovori....

Evo, stiže vam zahladjenje, a ako još samo jedno zagrlim Slatkiša, nećete se ljutiti????

Ne branim vam, dodjite i vi na moju planetu, učinite na njoj dar-mar, kao što sam ja na vašoj, ali nikad, nikad nemojte da prestanete da volite, jer to je nešto najlepše na svetu, kad neko voli vas, ili kad nekog volite vi, ali ipak najlepše bi bilo da su to samo dve osobe....

Čini mi se da  mi mnogi pomažu, nisam ja jedina koja izaziva te požare na vašoj planeti...:)

Veliki poljubac

Ode, najzad!!!

 Ubedila sam ga da je na zemlji sad divno toplo, da je 40 stepeni , baš za kaktus.A i isteklo vreme koje je iskucao.

On ode, a ja se nešto mislim, da krenem nekako za njim?

Opasne one ženskice sa bloga, ima da ga rasture kad stigne na Zemlju, ne znam koja je opasnija od koje, a moj Slatkiš, jadan, naivan, da se navući . Prva koja ga pozove, ima da odjuri.

Kune se on na vernost, priča priče, a kakav bi to bio slatkiš da malo ne šara, ih...da ga neće niko...pa šta će onda i meni?

Ali, kad nešto razmislim, krivo mi, nisam ja najbolja u vasioni, a moj Slatkiš, sve mi se čini da je jedini na svetu. Nisam ga ni poljubila, one bodlje, baš je pravi kaktus, a sad mi nešto hladno oko srca.

Da li da računam na žensku solidarnost, svi znaju da je Slatkiš moj, neće da ga diraju????

Ženska solidarnost????

 Mrka kapa, idem za njim dok ga ne rasture blogerke načisto...hmmm, možda nešto i nauči?, jok...jurim ja na Zemlju, što je sigurno sigurno je, ej...blogerke su to....

Veliki poljubac

Strašno, šta se desilo. Slatkiš pročitao moje pismo, ali i komentare. Uplašio se da ga ja ne stavim u saksiju, hteo je da mi objasni da neće u saksiju kao kaktus, nešto je pogrešno pritisnuo...ijaoooo....stigao u moju galaksuju kao predivni, ogromni, kaktus.

Šta da vam kažem, ja onako raširila ruke da ga dočekam, sve sam se nadala dočiće kao neka pitoma životinjica...a ono...kaktus.

Sva sam izbodena, došlo mi da ga zavrljačim nazad, ali ne može, sad će tu da me nervira dok ne istekne vreme koje je otkucao. Bar to, da može da mi kaže, ne, samo bode onim bodljama, a ja kao mačka oko vruće kaše, samo ga obilazim.

Nikad nisam negovala kaktuse, ko zna šta im treba, polivaću ga što više svaki dan, možda mu one bodlje postanu mekše i pristupačnije.

Jedva čekam da se vrati na Zemlju. Šta sam ja čekala, ....a šta sam dočekala.

Veliki poljubac

Dragi moj Slatkišu

Da li bi došao na moju planetu?

Mogla bih da ti organizujem prevoz, samo ima jedan mali problemčić...majušni...

 Ne bi mogao da budeš istog oblika kao na Zemlji.

 Možeš da biraš u šta ćeš se transformirati.

Na primer, možeš biti saksija sa cvećem, svaki dan bih te zalivala. Možeš da budeš malo kučence, ljubila bih ti njuškicu. Možda bi više voleo da budeš zlatan lančić, pa da te nosim oko vrata, čuo bi srce kako mi kuca.

Imaš li ti kakav predlog? Ili želju?

Javi, znaš već kako, to si savladao, i ukucaj samo šta želiš da budeš na mojoj planeti, trasnsformacija će odmah zapoceti, kao i tvoja transportacija dovde. Jedva čekam da te vidim i dodirnem. Brojim sate i minute do našeg susreta. Radoznala sam šta ćeš izabrati?

Ljubim te

Veliki poljubac

STANOVNIKU  ZEMLJE

Tonem u neke čudne misli

Kiša snova me obuzima

Nestajem medju zvezdama

U beskraju ništavila

Tragam za jednim stanovnikom Zemlje

Šaljem misli negde daleko

Po nekom talasu mora i okeana

Do maslina i čempresa

U buri osećaja i nerazumevanja

Da probudim želju stanovniku Zemlje

U noći mesečine, kroz sjaj zvezda

Čuješ li  poziv i nežni šapat

Čuješ li šum vetra  u  lišću

Kroz beskraj prostranstva

Zovem i tražim jednog stanovnika Zemlje

VELIKI POLJUBAC

Slatkišu, Nadam se da će ovo doći do tebe. Znaš da sam kažnjena i da ne mogu na tvoju planetu. Sad sam u strogoj izolaciji, jer sam se na Zemlji zarazila. Ne mogu da ustanove šta mi je, ali kažu da si ti za sve kriv.

Simptomi su neki čudni, nisam uopšte gladna, ne mogu da jedem, tek malo vode pijem , u grudima mi je nešto teško, kao da me pritiska, stalno mi misli lutaju, snovi su pravi košmari. Organski mi je sve u redu.

 Plače mi se, a ne mogu suzu da pustim. Stalno si mi u mislima, maštam o tebi, sve neke nemoguće stvari, postala sam potpuno nerealna, pa mi ne poveravaju ni poslove koje bi dete moglo da uradi.

Zastanem, zagledam se u daljinu, uzdahnem, sve neke gluposti.

Slatkišu, tako bih želela da sam sa tobom, samo trenutak, samo da te dodirnem, da osetim tvoj pogled na sebi, d te pomilujem, dodirnem, da se nasmejem tvojim šalama, da te čujem kako me grdiš što sam zakasnila, samo jedan jedini trenutak, bilo bi mi dovoljno.

Znaš li možda šta je samnom, kakav lek da uzmem?

 Pomozi mi, jer dok ne ozdravim neću moći doći na Zemlju ni susresti se sa tobom. Sve bih dala da mi dozvole da sednem u svoj brod i doputujem tebi. Nedostaješ mi!

Veliki poljubac