Ceo dan sam nervozna..Uzas...Nervira me kisa..Stalno pada,ne mogu nista da radim..Jako me boli glava zbog promene vremena.Treba da idem kod drugarice na kafu,a ne izlazi mi se...Ceo dan smorena,sva nikakva...Jedva sam sebe naterala da pidzamu zamenim trenerkom....Telefon zvoni....Drugarica se nervira,jer kasnim....

Na kraju u inat kisi i sebi samoj izlazim napolje i krecem do nje.Full oprema...Vetar pokusava da mi izlomi kisobran i imam neki cudan utisak da cu,ako malo jace dune,biti kao Meri Popins...Sve dok ne naletim na zice za struju ili se ne zapletem u neko granje...Hehe...

Ulazim kod drugarice...Umire mi od smeha,jer sam su mi obrazi uzasno crveni,a kosa kao da me je zveknula struja....Pa dobro....Da je ona takva upala kod mene,verovatno bih se i ja njoj smejala.Slede 4 sata iscrpnih razgovora o svemu i svacemu.Obozavam tu devojku,majke mi...Preletele smo oko 1000 tema i  na izlazu iz njene kuce jos uvek smo imale o cemu da pricamo...

Na putu do kuce kisa je padala i dalje...Negde na polovini puta odlucila sam da prkosim nevremenu...Sklopila sam kisobran i nastavila da setam...Ljudi su prolazili pored mene..Neki su se smejali,neki su me cudno gledali....Bas me briga....Meni je lepo...Cak mi vise i njie bilo toliko hladno...Nisam ni skontala kad sasm pocela da trcim.Kako dugo nisam trcala zbog sebe i zato sto ja tako hocu....Izgledalo je kao da zurim da bih se sklonila sa kise sto se kosilo sa zdravim razumom,jer sam u ruci drzala kisobran....Na ulazu u moju ulicu srecem komsiju na kog sam se uvek lozila....I on je kisnuo...Ali nije imao kisobran...Pogledao me je i nasmejao se....  ,,Kao da se ona stara ti vratila u tebe mala...Drago mi je...."

Usla sam u kucu nasmejana,ali i zbunjena..NIsam bas sigurna sta je time hteo da kaze i koliko on zna o svemu sto mi se desavalo u poslednje vreme...Da li sam se stara ja stvarno vratila?E ako je tako,stvarno mi je drago..I bio je red da malo dodjem sebi i da se trgnem....Mislim da cu poceti da volim kisu...