Zasto svako koga volim mora da ode na ovaj ili onaj nacin?Kad samo pomislim koliko ljudi mi je uslo u zivot i nikada nisam shvatala koliko mi znace dok nisu otisli....Dok nisu  nestali kao dim....Valjda sve to treba da ocelici coveka,da ga ucini jacim,otpornijim na zivotne udarce,da nauci da digne glavu...Jer davno je receno da nisu gubitnici oni koji su pali,nego oni koji su posle pada ostali da leze u prasini...

Sve ovo pisem zato sto sam malopre bila na babinama kod nasih kucnih prijatelja...Dobili su najsladju bebu na svetu....I ja treba da kumujem tom malom andjelu....Ja?Kuma?Boze...Ali ok...Ne bi me sve to tako pogodilo da me otac malog andjela nije odveo u sobu njihovog sina koji je poginuo...Moj najbolji drug..Poginuo je prosle godine 21.01. .Bas tog dana trebao je da dodje kod mene u 20h..Nije dosao.U 20:30h cula sam strasnu vest.Naime on je otisao kod najboljeg druga sa kojim se posvadjao i ....Popio je metak....I bas tamo u toj sobi sve mi se vratilo....Sve stvari stoje bas onako kako ih je on ostavio.Roditelji nisu imali snage da ih pomeraju...Retko ulaze u tu sobu,valjda u nadi da ce iza tih zatvorenih vrata ostati sve uspomene i sva secanja na njihovo dete kog vise nema.A na zidu stoji velika uramljena slika sa neke svadbe na kojoj smo on i ja,plesemo i smejemo se....Kao u filmu....Osecam suze na licu...Vracaju se sva pijanstva,svi razgovori,smeh,sale,poljupci zagrljaji..Shvatam da je kasno da zaustavim bujicu suza.Njegov otac stoji pored mene nemo i grli me...Po hiljaditi put ponavljam ono jebeno:,,zasto????''

HIljadu puta posle tog dana sam ga sanjala..U snu mu nikada nisam videla lice..Nisam sigurna sta to znaci...I svaki put mi ponavlja samo jednu stvar:,,Ne brini,nikada neces zaboraviti.." A sve zato sto sam na njegovom grobu rekla da se plasim da cu zaboraviti njegov glas,lik,parfem,smeh....

Jos uvek imam utisak da je tu...Jos uvek ponekad okrenem njegov broj..U imeniku mi je i dalje upisan kao ,,moja ljubav"...Nikad niko nece imati taj nadimak..Nikada niko nece imati tu harizmu,nikada se vise nece roditi jos jedan takav..Tako poseban,vedar,dobar i mio....Nikada niko nece imati takvu moc da mi se uvuce pod kozu i da za max 10 minuta ubedjivanja dobije sve sto pozeli...I sto je najvaznije nikada niko u mom srcu nece imati takvo mesto....Nikada niko....

Njegov otac mi je rekao da sam imala najboljeg druga kog sam izgubila,a da sada imam andjela koji ce zauvek biti tu....Stvarno bih volela da je to tako....Kazu da vreme leci sve rane...Ipak imam utisak da bol nikada nece nestati...Da ce zauvek svako moje pijanstvo pocinjati i zavrsavati se sa samo dve reci..<>Gomila pesama me podseca na njega,ali ipak ovih dana samo jednu slusam....,,Ovde ti je dom" by Aleksandra Kovac...

Jos uvek pokusavam da se oporavim...Da mislim na neke druge stvari..Da sam non-stop u drustvu...Ali  uvek se trgnem da osetim njegov parfem na nekom drugom,kada mi neko kaze bebo ili bebana...Jos uvek spavam sa medvedom kog mi je on poklonio....Zao mi je sto se to dogodilo..Jako mi je zao...