Pa drage moje,srecan nam 8.mart!!!!Nadam se da je na ovaj dan sa vama bio neko ko vas voli  i postuje i naravno,zna da ceni sjajnu zenu koju ima pored sebe ,jer sam ubedjena da vi to zaista jeste.Rekla sam u proslom postu da sam trenutno sama,tako da nisam dobila nikakvo cvece ili cokoladu ili sta god,ali sam dobila 10 sms-ova od mojih fantasticnih bivsih koji mi cestitaju ovaj dan.Da budem iskrena,mogla sam da zivim i bez njihovih cestitkica,ali nema veze.Sve sam t dobro podnela,za neke mi je cak i bilo drago sto su se setili,jer su od veza sa nekima od njih prosle 2-3 godina.Opet kazem sve je to bilo ok do jedne poruke koja me je tresnula kao grom iz vedra neba.Bio je to sms od najsvezijeg bivseg.Raskinuli smo,tj. nismo ni raskinuli kao ljudi,nego smo prestali da se cujemo 16.januara,bas na dan kada nam je bilo 5 meseci veze.

Kad se samo setim pocetka.Savrsenstvo.Ma ne...Ako postoji nesto savrsenije od savrsenstva onda je to bila moja veza sa njim.To jednostavno nije moguce opistati.Svi su znali za nas,svi su znali da smo zaljubljeni ,,do usiju" jedno u drugo.Mene ljudi nisu mogli da prepoznaju.Veciti pesimista postao je nasmejan,srecan...Sve sam gledala drugim ocima.Da se razumemo,nije bio u pitanju onaj tupavi ruzicasti pogled na svet!!!I dalje sam bila savrseno realna,ali sam stvarima predvidjala happy end...Svi su mi govorili da sam nasla pravog,najboljeg...Izmedju ostalog,rekli su mi i da pazim sta radim sa njim,da pazim da ga ne povredim,jer je jako dobar.Da sam mogla i da pomislim da ce me ta misao drzati uz njega jos dugo,dugo ne bih ni usla u vezu sa njim....

A onda se sve srusilo.Kao kula od karata.Postalo je mucno.Hvatala sam samu sebe kako mi naviru suze kad ga vidim iz daljine dok me ceka na ,,nasem" mestu.On se promenio i sto sam ja bila bolja prema njemu sve me je vise gazio.Ponizavao...Odvodio me je usvoje drustvo,gde su svi pricali drugim jezikom,coolirali me,mozda i ogovarali...Sta znam....I posle svega sam ostajala sa njim samo zbog te jedne jebena recenice:,,Nemoj da ga povredis!!!"Kao da sam ja losa!Kao da sam najgora.Ne bi meni to sve tako tesko palo da mi to isto nije rekao i moj rodjeni brat.Pa on me valjda znao,ja jesam pravila sranja i bila kucka,ali sve to prilici mojim godinama(inace 11.marta punim 18.).Nisu to bile velike gluposti...Sitno nesto.Bez veze.

Poceli smo da se svadjamo oko sitnica.Trazio mi je svaku manu.Hvatao svaku priliku da me iznervira,napravi ljubomornom,rasplace.Ali suze i ljubomoru nikada nisam pokazivalja pred njim.To su dve stvari za koje sam se zarekla da ih nikada necu pokazati muskarcu.Bolelo me je jako,a sada boli jos jace,kad vidim sta sam uradila sebi.Odjednom prestali smo da se cujemo.Bilo je to jako veliko olaksanje za mene.

Prvi sok usledio je 14.02. kada mi je cestitao dan zaljubljenih.Izgubila sam se nacisto.Sta?Nije mogao ni da mi posalje poruku da raskidamo,a salje mi cestitku???Ma daj!Danas mi je,eto,cestitao 8.mart.Sok je bio manji.Verovatno ce mi cestitati rodjendan,ali to vec nece biti iznenadjenje.U svakom slucaju,jedva cekam da ga sretnem,jer se nismo videli od tad.Cujem da zali..Bas me briga..

Usput,hvala svim onima koji su me ohrabrili da pisem dalje.PUNO VAM HVALA....