Ne,stvarno da li imate nekada utisak da vam plafon pada na glavu???Ja ga imam vec duze vreme.Kao da se nalazim u prostoriji koja je iz dana u dan sve manja i manja,a nemam izlaz.Nerado priznajem da sam na neki nacin sama kreirala ovaj haos...Kako?E to ni meni nije jasno!

Heh,kad se samo setim kako je sve bilo normalno (uslovno receno normalno!)do pre samo 6 meseci.Imala sam gomilu sasvim normalnih,prosecnih prijatelja,normalnog i prosecnog decka,prakticno savrsenstvo u skoli....A onda kao da sam otkrila prava lica svih tih ljudi.Ne,nisu oni losi...Ne kazem to.Samo su..Hm...Cudni...Komicni...

Mislim provali ovo:Moja ex best friend vec 6 meseci bezuspesno pokusava da se kresne.Imala je decka,fudbalera sa kojim je bila bogu i svetu dugo jer je,kako ona kaze ,,savrsena prilika za kres".,,On me nikada,nikada nece ostaviti,ismejati posle toga!"I ona je izjavila da ga nikad,nikad nece prevariti i ostaviti.I gle cuda,na punoletstvu zajednicke ortakinje na koje nisam otisla,smuva se sa tri tipa,a dva dana posle toga i sa mojim drugom.Sve to naravno dok je fudbaler bio na pripremama.Sada iz dana u dan slusam kako pokusava da se kresne sa mojim ortakom i kako im ne ide,ali da ja pojma nemam kakav je osecaj lezati na njemu.Ni u ludilu ne smem da joj kazem da imam pojma,jer smo on i ja jedno 3 puta bili zajedno....

Druga ortakinja ima decka oko godinu dana i sva je kao cedna i fina,ali iz dana u dan izbacuje izjave tipa ,,Samo sam mu cuckala na parkingu na Starazilovu" i poneta izjavama ove druge govori kako nemamo pojma kakav je osecaj biti na njemu,dok ova cuti mudro i ne pomislja da kaze da ima pojma,jer su ona i doticni tip bili zajedno i u pauzama je ismejavali.

Treca nije bila opsednuta sexom,ali sada,otkad je provalila da ima neku upalu koja se ne leci tako lako zaskace sve sto je musko,jer je kako kaze:,,Uzasno napaljena sad kad zna da ne sme!"

A ja?Hm..Pre nekih mesec dana sam izasla iz veze sa likom koji me je nacisto s*eb*o!Da se razumemo,nisam ga volela,nije mi se cak ni nesto posebno svidjao,a bila sam sa njim da bih prebolela prethodnog.Velika greska!U svakom slucaju htela sam da ispadnem fer prema njemu,da ga ne varam,da mu pomognem sa nekim njegovim problemima...Kasno sam shvatila da njegove probleme moze da izleci samo psihijatar,jer vuku jako duboke korene.Realno...Ali ima vremena pisacu i o njemu.

Uglavnom,sada sam sama.Bolje mi je tako.Bila bih zaista lose da nemam dvoje ljudi iz razreda koji me drze i ne daju mi da pokleknem.Hvala im.Nadam se da ce se neko bar u ovome pronaci,cisto da znam da nisam sama...Da se sve ovo ne desava samo meni...Da jos neko prolazi kroz ovo ili bar nesto slicno....