Pojedesh notj, ovako, NJAMNJAM i tebi je zeludac pun, pochinje da vari, da se smeje, igra, koprca, podizutji dijafragmu s vremena na vreme, izazivajutji bezopasne orgazmatičke aritmije, ili dozvolish da notj pojede tebe, ovako, KLOKLOKLO pa zavrshish u hitnoj sa iglom u ruci iz koje curka shetjerna vodica. Uspostaviti ravnotezu izmedju NJAMNJAM i KLOKLOKLO je erosovo-dionizijska harmonija, Bozija notj. A vreme leti, i ti pokushavash da usporish kazaljke na satu, da notj potraje josh samo malo, samo malo, josh i josh... a nema josh, jer jutarnji zraci kretju da ti se rugaju i ti pochinjesh da se kreveljish novom dolazetjem jutru, da mu se plezish i govorish... Oooo JUTRO mrdni svoje shape sa mene, Oooo JUTRO idi nekom drugom donositi sebe dobrim, a mene poosti da uzivam u mraku sa svojom dragom i svojom chashom josh samo koji tren. A jutro samo mudro tjuti i treptje i pochinje stidno da se smeshka crvenetji pritom  pred prizorom koji pooca ispred njega... BASH !