Cyber šajkača «

Sinoć chatujem sa jednom ženom i ona kaže: stidljiva sam! Molim, rekoh. Nije ti ovo stvarni život pa da se stidiš. Cyber je ovo. Pa i blog je cyber. I Icq je cyber. I e-mail je cyber. Posao mi je cyber. Svu literaturu, edukaciju, komunikaciju, nalazim u cyber svetu. Odmor mi je cyber. Dva Bensedina od 10mg izmedju download-a najnovijih izmena u Zakonu o radu i tipkanja Kolektivnog ugovora kod poslodavca. Umetnost je cyber. Imam omiljeni URL za knjige, cyber galerije slika Dalija, 20Mb muzike u mp3 formatu, više od 200 omiljenih filmova u DivX formatu... A gde sam tu ja? Aaaaa, ne dam se. Nije mi se DNK struktura promenila u binarni kod. Rešio sam da promenim nešto. Sada sve više filmova gledam u bioskopu, grickajući grisine. Učlanio sam se u biblioteku i sada čitam «Mala smrt u Lisabonu» Roberta Vilsona i «Albanski dnevnik» Nijaza Dizdarevića (moj porok – istorija Drugog svetskog rata). Uspavljujem se uz TV. Izvadio sam slušalice mp3 plejera iz ušiju i sada pričam sa ljudima. Spremam se za jedan koncert, merkam pozorišne predstave... I, mnogo se bolje osećam! Kao davnih osamdesetih prošlog veka (auuu, ala sam mator) kada sam čitao po tri knjige od jednom, svakog drugog vikenda išao na koncert, smejao se plitkoumnima koji namesto biblioteke idu u video klubove po VHS...

Gajite sveće «

Ljubav ne niče. Samo se zaleti i tresne te sa 180km/h. Na prvi pogled, miris, dodir... Serem, znam. Sedim sa 39, na godišnjem odmoru i balavim po blogu o ljubavi. Ipak. Ljubav je jedan redak cvet koji se neguje. Od samog semena koje leti brzinom 180km/h, preko izdanka, predivnog cveta... ako ne paziš dobiješ i uveli, smrdljivi grumen blaženopočivšeg cveta. Jedna šerpa plavo boja, frizura, pogled... to su semenke. Ne odbacujte ih ma koliko vas njih pogodilo. I gajite cveće, a ne rat.

Derbi može da počne «

Prazne ulice lutaju naokolo. Noć je i prilično im je prohladno. Gume zardjalog automobila u prolazu nisu dovoljne pa im ja pravim društvo. Udišem mrak, svičujem na plejeru Sonic Youth, Jean Michael Jarre-a, Laibach... već prema ulici kojoj pravim društvo. Imam iza sebe svašta. I sina od 10 godina, i propali brak, i prilično finu karijeru, učešće u ratu, dvadeset i kusur dobrovoljnih davanja krvi, probleme sa žuljevima od novih cipela... A ispred? Barem 200 kilometara neizvesnosti. 200 kilometara sa po 200 kilograma mulja na metar kvadratni kroz koje se treba provući, a da ti ne spadne cipela, da se ne zaglaviš u nekom korenju, da te ne stignu i s ledja napadnu demoni iz noćnih mora. Nezgodna matematika. Prevelika kvota na mene. A premala na krokodile. Još ako su domaći izvršili dodatni pritisak na sudiju... Tribine su prepune, atmosfera užarena. Derbi može da počne.

Prosek, prosek, uber alles! «

Čik Srbi budite vanprosečni! ‘Ajde, da vidim taj vaš inat. Čik, čik, čik… Obucite pončo i idite u fabriku. Stavite mindjušu (o pirsingu druge vrste, neki drugi put) i prošetajte po otadžbinskom selu. Jednom rečju, budite prorok u svom selu. Budite europejci. Hitajte napred prateći trendove ili odskačite od okoline samo zbog svog intelekta. Neće vas popljuvati! Popišaće se na vas, bre. Mi smo sivilio i tako je bilo i tako će biti. Amen! Nemoj imati drugog kolorita do sivila svog nasušnog, jerbo j**aćemo ti mamu, maminu. Živo i mrtvo. Sve po spisku. Pa i po njušci, samo ako uzmognemo na kvarno da te klepimo tarabom iz plota (još ako je ostao onaj krivi, zardjali esker…). Kakvo je to istupanje iz stroja? Narod nebeski uštrojeno maršira sve uz trubu koja svira sivi marš. Marš bre odavde vi nakaze različite! Ono sa Pink-a može. Ali više od toga ne! Jer… mamu, maminu… znaš već. Siv budi! Siv. Uz nogu. Dobar pas!

Bolitika «

 

Novi izbori na vidiku, o gusariiiiiiiiii! Izgledaju sasma lepo, kao i svi do sada. Biti će plata, nižih cena, razotkrićemo lopove, posla na sve strane, and justice for all. Takva su im jedra. Zna svaki gusar da se po jedrima tovar poznaje. A neće valjda jedra da lažu. Zato, spremajmo topove, kuke… oštrimo naše jatagane. Pa brzo i žustro (nema odbora dok traje obnova) svi u svoje partije da zauzmemo mesto pored glasačkih kutija. Da ih čuvamo, kao Ali Baba svoje zlato. Ma ko šljivi to zlato iz priča za decu. Nebeskom narodu je dosta i 1.000,00 dinara dnevnice. A još kad’ protrljamo Aladinovu lampu pa Partija udje i u drugi krug, pa dupla dnevnica… ihaj. Sve konj na konju. Pa neka posle oni zavidni, što ne pripadaju ni jednoj partiji, kažu kako se politika ne isplati. Njima su Turci popili mozak za onijeh 500 vekova. Mi, Srbi, ćemo svako u svoju partiju pa ćemo da se mrzimo, psujemo i pljujemo, ali barem sa razlogom. Malo li je soma ili dva?

Kvazi «

Sestra po blogu reče u komentaru jednog mojega pisanija (izmedju ostalog) «...kvazi komunizam...». Ljubim ti kopačke, sestro, rekoh, pa postavih podpitanje sebi, a gde nas taj kvazi odvede? Kapitalizam bato. Kažu, kvazi kapitalizam. Kažu, kapitalizam je tamo daleko, daleko na Zapadu. Tamo gde cvetaju ruže. Tamo gde su ljudi lepi, nasmejani i žive od svog poštenog rada. Osam sati rada, osam sati odmora, osam sati kulturnog uzdizanja. Ergo, ovo ovde je kvazi kapitalizam, pljačka, nema ruža (naročito oko Pančeva). Nije, bratijo moja namučena. OVO je kapitalizam. Kada me prosjak opsuje iza ledja jer mu udelih samo 20 dinariusa. Poslednjih iz džepa. Slepi smo kod očiju. Džaba nam očale, SANU i SPC. Džaba nam Šuvarovo usmereno. Unsere leben je već duže vreme in the bull's eye kapitalizma. Nažalost? Na radost? Na zdravlje nam bilo...

Nedelja (kad je otiš'o Hase?) «

 

Ako je iko ikada stvarao dane, nedelju je stvorio za samoubistvo. Ali, ne. Nije to istina. Nije stvoren za samoubistvo nego smo mi za ubistvo. Celu nedelju letamo naokolo folirajući da imamo cilj, da smo odrasle i odgovorne osobre koje znaju šta rade. Imamo stresove, lažemo kako bi smo došli do istine. Krademo da sprečimo kradju. Volimo mito, služimo se korupcijom, idemo u banke, idemo u šoping... deci obezbedjujemo isključivo ono najbolje za njih! Zapravo, samo seremo. Foliramo jedni druge u hiper-ultra-mega-giga ubrzanom životu 21. veka. Homo homini lupus, k'o što reče Cezar, ili neko od njegovih savremenika... Proždiremo slabe, bivamo proždrani. Zaboravili smo na nedelju, ugodan porodični ručak, malo dobre muzike, neki kvalitetan film evropske ili bilo koje ne-Holivudske produkcije... Zaboravili smo da uživamo u nedelji. Mrzimo nedelju više od ponedeljka. Ne valja nam to! Zameriće nam...

Amerika i Nemačka biće zemlja srpska... «

 

"Otiš'o je svak' k'o valja"... Otišao je i Veze, moj drugar, konobar u kafani/kladionici gde izlazim. Otišao je u Ameriku. Javio mi se. Mejlom, naravno. Kaže sve je megalomansko, ogromno. Rekoh (mejlom, naravno) slikaj se pa i ja da vidim te Amerike. Kaže sada pauzira petnaestak dana pa će da mlati pare. Rekoh, mlati brate, druže... J*beš sirotinju. Pazi samo na mafiju (to nam je bilo zezanje, poslednje pre nego što je otišao). Sada neko drugi radi umesto Vezeta (Veze, to mu na američkom dodje Connections?). Možda ćemo biti prijatelji za čašicu razgovora kada se vraćam sa posla. Drugar neće. Jedan je Veze. No, nije ovo "In memoriam". Nije Veze umro (pu, pu... daleko bilo). Veze je samo otišao. Kao i Mića. Kao i Kosa. Kao i Tanja. Kao i Deja. Kao i... (pogledaj početak). Ja sam tu. Blogujem, idem na posao, pijem pivo (ili tonik) kada se vraćam sa posla, sa porodicom provodim vreme, učim klinca matematici... Da li će i Stepa da ode? Priča nešto o Česima i Češkoj...

Potrošači svih zemalja... koristimo kartice «

Impresioniran sam kako smo brzo naučili da budemo deo potrošačke, kreditnokartske Europe. Provučeš karticu kroz harmoniku i eto muzike. Gde li je, da mi je znati, provlače kod prostitutki kada plaćaju? Cigarete + novine = kartica. Produženi sa mlekom i mineralna voda - kartica. Pantalone - kartica. Ali vapaj nebeskog naroda čuje se do neba onog dana kada pristigne Veliki brat da proveri vratiste li Srbi ono što potrošiste. No, nek pucaju. Mi i dalje provlačimo kartice! Srbija se saginjati ne može (već leži licem prema podu, jer je u toku pljačka pa su tipovi sa ganovima naredili da ne mrdamo 10 minuta nakon što odu). A ako neko proba da nam uzme kartice (Dina, Master, Visa, Maestro, rivolving, kreditna, platna... daj šta daš, samo da imam) reći ćemo i njima historijsko NE! Šta su oni prema onom prvačetu, Staljinu. A i njemu smo rekli ne pa nam ništa nije bilo...