Moje pisanije koje nečemu vodi, a možda i ne! https://www.blogoye.me/baclawa/ sr Sun, 19 Jul 2026 07:10:24 +0200 BlogOye! Zaradite kliktanjem na reklame!!! Dugo sam mislio da je nemoguće zaraditi novac dok sedim u kući, pored PC-a, surfujući po netu. Onda me je moj drugar Vlada uverio u suprotno. Za samo nekoliko minuta dnevno, možete zaraditi pristojnu sumu novca, a ja ću Vam u narednom tekstu objasniti kako. Postupak se sastoji u posećivanju određenih sajtova koji se bave reklamiranjem drugih sajtova, foruma i sličnih internet zezalica. Ovi sajtovi naplaćuju reklamiranje i garantuju određeni broj poseta sajtovima oglašivača. Registrovani korisnici tih sajtova posećuju reklamirane sajtove i za to bivaju plaćeni (najčešće 1 cent po kliku). Vaš posao je da postanete registrovani korisnik na sajtovima koji vrše reklamiranje, takozvani PTC (pay to click) sajtovi, i da na taj način zaradite novac za svaku posećenu reklamu. Kada sakupite dovoljno novca za isplatu (količina novca potrebna za isplatu varira od sajta do sajta i kreće se od 2 do 10 USA $) možete tražiti da Vam  isplate novac na Vaš online procesor plaćanja. Takođe, možete svojim prijateljima preporučiti ove sajtove i pružiti im priliku da i oni zarade, a što je korisno i za Vas jer dobijate najčešće 0.5 centi za svaku posetu reklamiranim sajtovima koju obave Vaši prijatelji . Ti Vaši prijatelji postaju Vaši referrali tj. članovi koje ste Vi preporučili. Preporuke vršite putem Vašeg referral linka, koga možete lako pronaći kada postanete registrovani korisnik PTC sajta. Ukoliko ne možete da pronađete prijatelje koji bi posećivali ove stranice, možete kupiti ili iznajmiti referrale na PTC sajtovima i onda ćete dobijati svoj deo od svake njihove posete. Postoji mogućnost da na svakom od ovih sajtova postanete premium (ili gold) član, koji ima mogućnost da bude više plaćen po reklami (i dobije više reklama za klik, kao i bržu isplatu) i da više zarađuje od svojih referala. Cena ove usluge (premium/gold member) varira od sajta do sajta. To bi bilo neko osnovno objašnjenje, a sada ću Vam navesti šta treba da uradite kako biste počeli sa Vašom internet zaradom: 1. Otvorite nalog na online procesoru plaćanja na sledećem linku (potrebno je imati validnu e-mail adresu): www.alertpay.com 2. Registrujte se na PTC sajtovima koje sam pobrojao u dnu teksta (kliknite na baner kako bi se registrovali, a kada se sajt učita na link register ili join kako bi uneli podatke za registraciju. Na što se više sajtova registrujete, veća će Vam biti zarada, za svaki sajt sam dao kratka objašnjenja o zaradi i ostale osnovne informacije) 3.  Kliknete na opciju za pregled reklama (najčešće View ads, Surf ads ili View advertisements) pa na toj strani na reklame. Pouzdani i provereni PTC sajtovi su: 1. neobux - trenutna (instant) isplata, - 1 cent po reklami, - isplata na 2 USA $, - preko 2.000.000 registrovanih korisnika, - 4+ reklame dnevno. 2. nationclicks - isplata za 48 sata, - 1 cent po reklami, - isplata na 10 USA $, - 6+ reklama dnevno, - više nivoa upgarde-a naloga. 3. dingobux - instant isplata (postoje periodi u toku dana kada se isplata obavlja) - 1 cent po reklami, 1 cent po reklami na koju je kliknuo Vaš referal! - isplata na 5 USA $, - 4+  reklama dnevno (reklame se često pojavljuju u toku dana čak i do 20 dnevno!) 4. ara-bux - isplata za 30 radnih dana, - 1 cent po reklami, 1 cent po reklami na koju je kliknuo Vaš referal! - isplata na 10 USA $, - 6+  reklama dnevno. 5. roudycash   - isplata za 48h, - 1 cent po reklami, - isplata na 10 USA $, - 5+  reklama dnevno. 6. dualbux - instant isplata, - 1 cent po reklami, - isplata na 2 USA $, - 5+  reklama dnevno. 7. groupptc - isplata za 5 - 7 radnih dana, - 1 cent po reklami, - isplata na 2 USA $ ! - 6+  reklama dnevno. 8. kingscliker - instant isplata, - više nivoa upgrade-a naloga,  - isplata na 1 USA $ !!! - 3+ reklame dnevno.   VAŽNO! NE ZABORAVITE! NEOPHODNO JE DA SVAKI DAN KLIKNETE NA NOVE REKLAME KAKO BI STE DOBILI I NOVAC OD KLIKOVA VAŠIH REFERRALA!!! Mon, 19 Jan 2009 18:13:00 +0100 https://www.blogoye.me/baclawa/56412/ ≈ Ovo je pisano 08.08.2007. godine na drugom blogu. Iz ličnih razloga prenosim tekst i ovde. Neka postoji trag, neka živi sećanje... ≈ ~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~ Ko je Milutin? CV kaže: Ime i prezime: Milutin Ilić Zanimanje: Diplomirani ekonomista Datum rodjenja: 28.11.1968. Mesto rodjenja: Beograd. Bračno stanje: Oženjen Kaže CV još: Podaci o stalnom zaposlenju Poslodavac: Treća ekonomska škola, Zemun Naziv posla: Nastavnik poslovne informatike Od: 1995. do: 1996. Poslodavac: Republički zavod za statistiku, Beograd Naziv posla: Samostalni stručni saradnik za statistiku zaposlenosti Od: 1996. Do: 1997. Poslodavac: ŽTP "Beograd", Beograd Naziv posla: Viši savetnik u preduzeću za ekonomske poslove Od: 2000. Do: 2004. Naziv posla: Samostalni stručni saradnik za medjunarodne finansije Od: 1998. Do: 2000. Naziv posla: Samostalni stručni saradnik za planiranje i analizu Od: 1997. Do: 1998. Poslodavac: JP "Aerodrom Beograd", Beograd Naziv posla: Direktor delatnosti marketinga i komercijalnog poslovanja Od: 2004. Do: 2005. Poslodavac: FŽV "Želvoz" d.o.o., Smederevo Naziv posla: Finansiski direktor Od: 2005 Do: 03.08.2007. Pošto je CV suvoparno štivo, piše tu još: OBJAVLJENI NAUČNI I STRUČNI RADOVI: - M. Ilić, Possibility of Applying a Compromise of Evidentalistic Model of Controversy of the Neyman-Pearson's Testing Method for Profitability Indicators in Railway Transport, Statistical Journal, 2003. - M. Ilić, Mogućnosti primene kompromisa evidentalističkog modela na kontraverzu Neyman-Pearsonovog testa na profitne indikatore u železničkom saobraćaju, Železnice, 2002. - M. Ilić i dr., Applications of Sequential Theory (Capability), E-Statistics, 2002. - M. Ilić i dr., Practicability of SPRT at Quantitative Projections of Employment, OR-Operational Research, 2002. - M. Ilić, Sequential Theory and Market Research Trails, Econometrics, 2001. Suvoparno, kažem. Šta je bitno? Ko je Milutin? Da li je Milutin ono: 28.11.1968 - 03.08.2007. RIP? Ne. Sve je to Milutin, ali ništa od toga nije bitno. Bitno je da je Milutin moj Džeronimo iz plemena Poslednjih Mohikanaca. Milutin je bio čovek. Imao je svoje uspone i padove. Bio je nasmejan, bio je tužan, bio je ljut, bio je zabrinut... Voleo je život. Disao je punim plućima. Kada je bio dinar za njega, bilo je i dva za ostale. Bio je u stanju da 24 sata radi samo da reši nečiji problem. Bez nadoknade, jer Poslednji Mohikanci tako rade. Konobari su ga voleli. On je voleo žene. Ali ne tudje, jer Poslednji Mohikanci to ne rade. Pričaju o njemu ružno. Naročito poslednjih dana. Ne ljutim se, jer tako se i radi. Poslednje Mohikance smete napadati i blatiti samo kada ste sigurni da su zaista mrtvi. Moj Poslednji Mohikanac, moj Džeronimo, sa kime su čak i svadje bile zanimljive pa čak i poučne. Moj Džeronimo, ličnost koja se sama od sebe voli. Mohikanac koji nije mogao da vas ostavi ravnodušnima. Veliki poglavica koga ste mogli da volite ili da mrzite. Ali ako ste ga mrzeli, onda je problem bio u vama... Sutra stavljamo Milutina u rupu. 6 fits andergraund. Ali moj Džeronimo već sedi u Valhali, tik uz Odina, čekajući Ragnarok. Sve nas je manje jer Poslednji Mohikanci su poslednji. Ali, Džeronimo, iako tamo negde, jaše uz mene. U mom srcu. I, ne zovite više 064/96-88-738. Nema više Milutina da vam pomogne, da vas posavetuje, da vas nauči, da vam završi neki posao. Milutin je otišao na odmor... Fri, 04 Jul 2008 19:02:00 +0200 https://www.blogoye.me/baclawa/44837/     Ja kukam li kukam za Stepu i Vezeta... Kako mi ih je okrutna imperijalistička U$A uz pomoć svog kapitala otela i odvela tamo daleko, daleko preko moraaaaaaa!     Pišem, kukam i zovem pre neki dan Vemblija da svratimo na pivo. Isključilo djubre telefon. Nije dostupan. Ma, možda spava? Možda mu se ispraznila baterija...     Posle par dana sretnem Zoku i kažem mu kako sam zvao Vemblija kad, ni 5 ni 6 (nego 7), on iz puške: "Pa Vembli je u Londonu"! Otišao čovek na račun Firme. Usavršavanje li je, šta li je, jebem li ga... A zvao me čovek dok sam bio u Crnu Goru. Rekoh: kada se vratim idemo na pivo. Sada čekamo da se ON vrati, da bi smo išli na to pivo. A ja nemam pojma ni kada se on vraća. Ni da li će da ga usere nešto pa dobije posao premijera Velike Britanije pa da ostane...     Što? Pa sve su opcije u igri, a ja svima želim lepo, jer ako je Vama lepo pa... alo bre, eeeej, pa meni je još mnogo bolje. Živi bili! Fri, 04 Jul 2008 18:40:00 +0200 https://www.blogoye.me/baclawa/44834/ Definitivno sam meteopata. Sada ću da pišem o magli. Pišem o kiši, o suncu, o magli... Alo bre, imaš li ti neke normalne teme ili misliš da smaraš ovom kamenkokatić varijantom? Krenuo sam jutros na posao po magli. Za razliku od ostalih vremenskih nepogoda i vremenskih pogoda, za odlazak na posao mi najviše odgovara baš magla. Sve pokrije, sve je sivo, ne vide se ljudi, automobili... Dodatno, svi se zavlače u svoje okovratnike, gledaju u vrhove svojih cipela i piče pravo napred kao da beže od nečega/nekoga. Tako sam i ja navukao kapuljaču svog duksa, prikrio se... Brada od nedelju dana već dovoljno pokriva lice... Naočari... Sve je tu... Maskirani osvetnik dignute glave krstari gradom i gleda vas svojim prodornim plavim očima. Gleda vas i uspeva da provali sve vaše nočašnje grehove (ko što kaže onaj u crnoj suknji: počinjene dušom, telom ili mišlju). VI gospodjo u kožnom kaputiću - da VI - bili ste baš nevaljali. A? Nećete više? A zašto? A ti sine? U snu si tukao svog drugara? Udri barabu, bolje nije ni zaslužio. Malopre sam ga sreo - da vidiš šta tek on misli o tebi! Vi gospodine? Ma nosite se. Samo vam je do novca stalo... Pazite se maskiranog osvetnika u magli. Ovo nije šala. I ako ne pošaljete URL ovog teksta na sve e-mail adrese iz vašeg adres buka u roku od 10 minuta nakon čitanja, desiće vam se susret sa njim. A ako pošaljete, u roku od 3 dana desiće vam se nešto što želite već duže vreme. Maskirani osvetnik zna i da ispuni želju... Tue, 15 Apr 2008 20:37:00 +0200 https://www.blogoye.me/baclawa/40041/ Nije me bilo. A i kako da me bude kada sam bio tamo gde internet radi na ugalj, gde je internet kafe nešto čega će biti u bliskoj budućnosti (ipak je ovo XXI vek, tehnologija juri nevidjenom brzinom), gde su gomile djubreta višlje od mog sina (ali pravilno raspodeljene u dužinu tako da tvore oku prijatni ambijent nalik maketi Alpa), gde ovu zemlju zovu Srbistan, gde se plaća evrima iako nije reč o EU, gde vodu iz vodovoda pijete na svoju odgovornost, gde požari i nisu toliko bitni jer kamenje ne gori, dje su ljudi ponositi, dje su žene pokućstvo, gde te oderu bez ikakvog (kamoli fiskalnog) računa, dje je nova država pa sada moraju izmisliti i novi jezik, gde je novi jezik ali ga ja razumem pa i govorim iako nisam poliglota niti sam vunderkind, gde se suša ne primeti jer je vode svuda (iako ista nije za piće), gde se po ulici širokoj 1,7 metara vozi brzinom od 80 km/h... Kažu da sam bio na moru. Ja to nisam primetio. Jeste bilo vrućina + slano, ali, rodjaci virtuelni, bio sam u Crnoj Gori, nisam bio na moru. Mora su tamo negde, tamo daleko... Koliko sam ja upoznat more je u Grčkoj, Egiptu, Tunisu, Španiji, Italiji, Hrvatskoj, čak ga i Slovenija ima, ali ga je ne nadjoh u Crnu Goru. Kroz prozor vile udaljene "50 metara od mora" (tako je pisalo u opisu turističke agencije) ja nisam video more (btw, tamo je sve na 50 metara od mora maximalno, a ono što nije na 50 metara od mora je neposredno pored istog). Vizuelna percepcija, dakle, negativna. Na dodir sam osetio vlažnost, ali i Dunav je mokar. Plivao sam kroz fekalije iz lokalnog kanalizacionog sistema i opet ne nadjoh more. Samo sam našao neku boleštinu od koje sam zapatio povraćanje i dijareju. I nidje mora! Ne. Ne mrzim ja Montenegrovce. Niti njihovu državu. Niti bilo šta njihovo (pošto su oni prevazišli soc-realizam pa nema više našeg). Niti sam prohtevno zanovetalo naviklo na pet zvezdica. Naprotiv. Šatorski smeštaj mi je bliži, em miliji. Jednostavno, breeeeeeeeeee... nisam ljubitelj djubreta. Nisam mazohista pa da uživam u tome da me mrze. Nisam ljubitelj govana u vodi u kojoj se kupam. Ne volim da mi se ceo godišnji svodi na to da se čvarim na suncu i bućkam po slanoj vodi. Izgleda da mi smeta moj intelekt pa sam zahtevao i neke propratne dogadjaje tipa turističkih atrakcija. A nije da nema šta da bude turistička ponuda. Ima. Zemlja plodna istorijom i kulturom. Samo što je ljubomorno sakrivaju. Svoje nedaju, a tudje uzimaju/otimaju. Zašto misle da će samo zbog blizine mora a priori svi doći i ostaviti im novac? Zar nikada nisu otišli malo van svog sela i videli kako TO neko drugi radi? No, neka ih. Ja tamo više ne idem, a oni neka budu pametni pa neka me ubede u daljoj budućnosti da su išta promenili i da imam zbog čega da dodjem. Do tada ću školjke i škampe jesti negde drugde. Wed, 09 Apr 2008 23:16:00 +0200 https://www.blogoye.me/baclawa/39584/ Probudila me je kap vlage sa plafona. Na sredini zelene mrlje lišajeva, neprestano se formirala nova i nova kap. Ovaj put me je pogodila pravo u usta. Zakašljah se od smrada i ukusa memle. U tom trenu užasno zapišta i budilica. Odavno mi više nije potrebna da bih se probudio ali sam je navijao više iz navike. Raščešao sam i rane od gljivica izmedju nožnih prstiju koje su me jako svrbele. Gljivice su bile vrlo uporne i dosadne, a lek za njih je odavno postojao ali ga nije bilo u apotekama. Obukao sam moje prljavo radno odelo. Odavno već ne nosim uobičajenu odeću i obuću radnim danima. Preskupa je. Ovako bih ponedeljkom oblačio radno odelo, u njemu išao na posao, vraćao se sa posla i skidao ga tek u subotu posle posla kako bih obukao obično odelo za subotnji izlazak u šetnju pored reke (prestao sam da pecam pre desetak godina, iako neki još uvek tvrde da u reci ima ribe). Nisam se umio jer opet nije bilo vode. Nije je bilo već nedelju dana tako da mi se šolja napunila izmetom i mokraćom. Da ne bih dizao poklopac šolje, mokrio sam u umivaonik. Nije bilo ničega za doručak. Prethodno veče sam pojeo poslednje parče starog hleba koje sam sakrio sam od sebe čuvajući ga za crne dane. Možda ipak nije trebalo sinoć da ga pojedem? Ko zna šta nosi sutra... Izašao sam iz stana i zaključao svih šest brava. Taj ritual sam obavezno obavljao mada mi nije bilo jasno zbog čega. Sve stvari u stanu nisu zajedno vredele koliko tih šest brava. Mada, moj komšija, vrata prekoputa, ima pored sigurnosnih brava i jedan od najnovijih modela alarma, a koji je redovno aktivirao kada bi izlazio, dok smo svi znali da je prošle zime i poslednju letvicu parketa izgoreo u pokušaju da se nekako ogreje pored hladnih radijatora kroz koje više nisu puštali ni hladnu vodu i u kojima su odavno živele kolonije raznih buba. U silasku niz stepenište (lift nam se sa sajle otkačio pre tri godine) nagazim u svež izmet. Neko od mojih komšija je bio pametan i nije želeo da puni svoju šolju u danima kada nema vode. Ovako će njegov izmet razneti komšiluk na svojim cipelama. Na ulici je bila nova mrlja krvi. Ponovo su noćas nekoga ubili. Te noći zaista nisam čuo pucanje. No, to ništa nije značilo. Prvo su samo policajci ubijali vatrenim oružjem. Onda su počeli da pucaju i momci sa druge strane. Bilo jedni na druge, bilo na policiju. Na kraju su policajci počeli da ubijaju tiho. U hodu sam ugledao jedan opušak. U istom trenu ga je ugledao još jedan prolaznik ali je on bio udaljeniji a i stariji. Stavio samo opušak u džep. Ukoliko nam u fabrici daju taj dan nešto za jelo planirao sam da posle jela iz njega izvučem barem tri dima. Uniformisana masa se valjala prema fabrici i ja sam se polako stopio u nju. Svi, odnosno skoro svi jer su neki još uvek držali do običaja, bili su u radnim odelima. Starim, prljavim i iscepanim. Svi smo bili isti. Mrkih pogleda zakovanih u napukli asfalt ispred vrhova naših polutrulih cokula, sa naslagama prljavštine pod noktima i u porama kože, sa ramenima spuštenim u ponizni stav roba. Prošao sam kroz fabričku kapiju i ubrzo me je progutala velika i smrdljiva hala. U trenutku kada sam započeo svoj dvanaestosatni radni dan, u mozak mi ulete podatak da sam u gomili koja se valjala prema fabrici ugledao i jednu ženu. Bila mi je poznata i uporno sam pokušavao da se setim odakle je poznajem... 27.06.1994. Sat, 05 Apr 2008 20:18:00 +0200 https://www.blogoye.me/baclawa/39215/ Kiša. Kao da je, nedaj bože, nedelja. Na svu sreću idem na posao pa znam da nije nedelja. Ali mi zato sve izgleda kao ponedeljak. Zbog proklete kiše, kao da je ponedeljak, a ne najobičniji četvrtak posle koga ide petak, pa ljubljeni vikenad (od koga priznajem samo sud moje Partije i subotu). Možda sam meteopata, možda "Stanislave preterano se*eš", a možda sam i u pravu. Also, let's resume (pozdrav za Vezeta koji trbuhom za kruhom govori američki jezik). Nedelja je dan za samoubistvo (pogledaj ranije postove na blogu) i tu postoji koncenzus naše vascelike (malene, ali nas, Rusa te preostale crkvenosrodne pravoslavne nacije minimum milijardu) blogerske community. A kada pada kiša u maju, junu ili tako nekom mesecu rezervisanom za lepo vreme i godišnje odmore, da ga 'bem ko od nas malobrojnih (aber kvalitet uber kvantitet meine kamaraden) zaposlenih Srba ne stavlja znak ekvivalenta izmedju nedelje i kišnog dana. Mada, kada malo bolje porazmislim, nadje se razlika. Zbog gorenavedenog posla  imamo uži manevarski prostor koji bi iskoristili za kreativan, srceparajući i nadasve naš trademarkirani suicid. I dok se ja ovde mlatim pišući, eto nama sunca! A blesavog li vremena... Thu, 03 Apr 2008 01:12:00 +0200 https://www.blogoye.me/baclawa/38984/ A sada, jedna stara dobra pesma koju svi znamo... Evergrin... I zvezdama je dosadno. Gledaju me odozgo svojim zažarenim očima. Neke mi namiguju, a neke se pretvaraju da su još uvek žive. Gledamo se tako i lažemo jedni druge da znamo zašto postojimo i da se baš lepo provodimo. 26/7/88 Mon, 31 Mar 2008 19:16:00 +0200 https://www.blogoye.me/baclawa/38792/ Sinoć chatujem sa jednom ženom i ona kaže: stidljiva sam! Molim, rekoh. Nije ti ovo stvarni život pa da se stidiš. Cyber je ovo. Pa i blog je cyber. I Icq je cyber. I e-mail je cyber. Posao mi je cyber. Svu literaturu, edukaciju, komunikaciju, nalazim u cyber svetu. Odmor mi je cyber. Dva Bensedina od 10mg izmedju download-a najnovijih izmena u Zakonu o radu i tipkanja Kolektivnog ugovora kod poslodavca. Umetnost je cyber. Imam omiljeni URL za knjige, cyber galerije slika Dalija, 20Mb muzike u mp3 formatu, više od 200 omiljenih filmova u DivX formatu... A gde sam tu ja? Aaaaa, ne dam se. Nije mi se DNK struktura promenila u binarni kod. Rešio sam da promenim nešto. Sada sve više filmova gledam u bioskopu, grickajući grisine. Učlanio sam se u biblioteku i sada čitam «Mala smrt u Lisabonu» Roberta Vilsona i «Albanski dnevnik» Nijaza Dizdarevića (moj porok – istorija Drugog svetskog rata). Uspavljujem se uz TV. Izvadio sam slušalice mp3 plejera iz ušiju i sada pričam sa ljudima. Spremam se za jedan koncert, merkam pozorišne predstave... I, mnogo se bolje osećam! Kao davnih osamdesetih prošlog veka (auuu, ala sam mator) kada sam čitao po tri knjige od jednom, svakog drugog vikenda išao na koncert, smejao se plitkoumnima koji namesto biblioteke idu u video klubove po VHS... Sun, 30 Mar 2008 18:56:00 +0200 https://www.blogoye.me/baclawa/38715/ Ljubav ne niče. Samo se zaleti i tresne te sa 180km/h. Na prvi pogled, miris, dodir... Serem, znam. Sedim sa 39, na godišnjem odmoru i balavim po blogu o ljubavi. Ipak. Ljubav je jedan redak cvet koji se neguje. Od samog semena koje leti brzinom 180km/h, preko izdanka, predivnog cveta... ako ne paziš dobiješ i uveli, smrdljivi grumen blaženopočivšeg cveta. Jedna šerpa plavo boja, frizura, pogled... to su semenke. Ne odbacujte ih ma koliko vas njih pogodilo. I gajite cveće, a ne rat. Sat, 29 Mar 2008 20:02:00 +0100 https://www.blogoye.me/baclawa/38648/