Derbi može da počne «

Prazne ulice lutaju naokolo. Noć je i prilično im je prohladno. Gume zardjalog automobila u prolazu nisu dovoljne pa im ja pravim društvo. Udišem mrak, svičujem na plejeru Sonic Youth, Jean Michael Jarre-a, Laibach... već prema ulici kojoj pravim društvo. Imam iza sebe svašta. I sina od 10 godina, i propali brak, i prilično finu karijeru, učešće u ratu, dvadeset i kusur dobrovoljnih davanja krvi, probleme sa žuljevima od novih cipela... A ispred? Barem 200 kilometara neizvesnosti. 200 kilometara sa po 200 kilograma mulja na metar kvadratni kroz koje se treba provući, a da ti ne spadne cipela, da se ne zaglaviš u nekom korenju, da te ne stignu i s ledja napadnu demoni iz noćnih mora. Nezgodna matematika. Prevelika kvota na mene. A premala na krokodile. Još ako su domaći izvršili dodatni pritisak na sudiju... Tribine su prepune, atmosfera užarena. Derbi može da počne.

Prosek, prosek, uber alles! «

Čik Srbi budite vanprosečni! ‘Ajde, da vidim taj vaš inat. Čik, čik, čik… Obucite pončo i idite u fabriku. Stavite mindjušu (o pirsingu druge vrste, neki drugi put) i prošetajte po otadžbinskom selu. Jednom rečju, budite prorok u svom selu. Budite europejci. Hitajte napred prateći trendove ili odskačite od okoline samo zbog svog intelekta. Neće vas popljuvati! Popišaće se na vas, bre. Mi smo sivilio i tako je bilo i tako će biti. Amen! Nemoj imati drugog kolorita do sivila svog nasušnog, jerbo j**aćemo ti mamu, maminu. Živo i mrtvo. Sve po spisku. Pa i po njušci, samo ako uzmognemo na kvarno da te klepimo tarabom iz plota (još ako je ostao onaj krivi, zardjali esker…). Kakvo je to istupanje iz stroja? Narod nebeski uštrojeno maršira sve uz trubu koja svira sivi marš. Marš bre odavde vi nakaze različite! Ono sa Pink-a može. Ali više od toga ne! Jer… mamu, maminu… znaš već. Siv budi! Siv. Uz nogu. Dobar pas!