Volela bih da mi je manje stalo.. Volela bih da mi uopshte nije stalo.. Do ljudi, do njihovih mishljenja, do njihovih osecjanja.. Da mogu da se okrenem kao neki bez grize savesti i da ne razmishljam o nechijim postupcima, kao shto oni ne razmishljaju o mojim.. Volela bih da sam kamen, stena.. Da kao konj gledam pravo, ni desno ni levo, vecj samo pravo.. Da me interesuje samo moje dupe, shta cju Ja da jedem, koliko cju Ja da zaradim, kako cju Ja da se provedem.. kao neki.. I tako od danas do sutra.. Bez osecjaja, bez dushe, bez ichega.. Samo da vegetiram.. kao vecjina.. Mozda bih bila srecjnija da sam povrshna kao drugi.. Sigurno da bih.. Sati bi samo leteli bez razmishljanja.. Osmeh ovde, osmeh onde i to je to.. Ali ne.. Ne da crv u mozgu .. Ni ovaj sudjer od srca.. i ova dusha prokleta..