Ne mogu da precjutim. Mislila sam da mogu ali ne. Jutros kada sam ustala pitala sam se da li je to bio samo ruzan san i onda sam shvatila da nije. Bol u zeludcu, ispijeni obrazi i podochnjaci podsetili su me na to. Ti postojish i ti si to uradio. Posle nasheg jucherashnjeg razgovora toliko sam plakala da sam zavrshila povracjajucji u kupatilu. Ko si ti da mi pretish krivichnom prijavom? Otkud ti pravo da me vredjash onakvim rechima? I zashto shirish lazi o meni? U zivotu se nisam gore osecjala nego juche. Tvoj atak na mene jako me je povredio. Nikada, ali nikada te nisam uznemiravala niti bilo koga od tvojih. Nisam prishla ni sto metara blizu tvoga radnog mesta, a kamoli tvojoj kucji. To shto si rekao zaista zapanjuje i ne mogu i dalje da poverujem da se to dogodilo. Pogotovo shto sam prema tebi bila vishe nego divna. Sve ove mesece koliko se znamo bila sam ok prema tebi. To shto nisam izashla u susret u jednoj stvari, to nema nikakve veze sa mojim ophodjenjem prema tebi. I onaj incident na zurci nije imao zlu nameru. Prema tebi sam bila apsolutni prijatelj i  nisam zasluzila da mi se ovo desi. Juche sam zelela da znam zashto, vishe ne. Ispao si skot nad skotovima. Kreten, seljachina, bolesnik. Sve ono najgore shto mozesh da ochekujesh od nekog choveka. Ali ti nisi chovek. To si sve ovo vreme pokazivao, ali ja nisam videla. Jednom sam ti oprostila, vishe necju. Zelim da odesh odavde i bolje bi ti bilo da to uchinish. Inache cju ti napraviti skandal i ovde i u privatnom zivotu. Znam ja odavno da cjesh se ti ovome obradovati, jer ti je potrebno uzbudjenja u svom malom zivotu, ali ja to ne radim zbog toga. Prvi put ne radim nishta zbog tebe, vecj zbog sebe i svog mira. Dosta mi je vishe bezanja sa neta za to shto si me ti povredio. Ne znam da li ovo opet neka tvoja prljava igra i ne zelim da znam. Zelim da me ostavish na miru i da nestanesh iz mog zivota. Ne zelim da mi se vishe ikad iko dogodi kao shto si ti. A budesh li pokushao bilo kako da mi naudish ovde, na nekom drugom matrixu ili ne daj Boze u reali, zazalicjesh kunem ti se svojim zivotom. Nikada nikom nisam pretila niti sam ikada ikog uznemiravala (mada ti tvrdish drugachije), ali vishe si mi se smuchio. Necju da te imenujem, ali ti znash dobro ko si. Lako cjesh se prepoznati. A mozda cje i neki drugi to da uchine. Nije me briga. Vecj sam razgovarala sa par blogera odavde i imam njihovu punu podrshku. Neki su mi savetovali da te razotkrijem, da ostale zene i devojke ne bi dozivele neshto slichno. Drugi su mi rekli da bezim, jer smatraju da si opasan. Ne bojim te se. Jacha sam od tebe i toga sam svesna. Moram da naglasim da me nisi fizichki napao ili neshto slichno. Ne, do toga nije doshlo. Samo si me pshihichki uznemirio i okrenuo moju dushu naglavachke. Nijedna te voda kod mene vishe oprati necje. Ni tvoj fakultet, ni tvoje radno mesto, ni pesme, ni ono shto si prethodno uchinio za mene, ne mogu da nadomeste tvoj bolestan um. Ali ja sam kriva, suvishe sam ti verovala. Od sad cju shirom drzati otvorene ochi i biti na oprezu. I nikom necju dopustiti da mi udje u srce, a da ga pre toga nisam zaista upoznala.

Znaj jednom zauvek, dragi, ova igra je gotova.

ps. izvinjavam se svim dragim blogerima, ali ovaj blog cje ostati otvoren samo za komentare. od sad cju pisati na drugim blogovima, jer je ova pricha za mene zavrshena.