Jutro je.. Tama poljupcima budi Sunce, dok se Ona nezno osmehujucji proteze u krevetu.. Hajde, idi da se igrash... znam da volish to.. Hajde, chekaju te dole.. ne mogu bez tebe, govori On vecj umoran od bdenja.. Sunce hitro ustaje, umiva svoje sjajno lice, cheshlja svoje zlatne loknice, ogleda svoju lepotu u vodi, dok Tama posmatrajucji Onu bez koje ne moze, lagano tone u san.. Sunce odlazi ljudima, prijateljima, potrebnima, svima.. Igra se chitavog dana.. treperi od srecje.. smeje svojim blistavim zubicjima.. greje svojim toplim srcem.. grli svojim neznim rukama... Sunce se raduje, Ona voli... Tama nemirno spava.. Hladno je bez Sunca.. Budi se u grchu i primecjuje da je sam .. Predveche je... Dubokim glasom On zove Sunce da se vrati, jer je vreme za pochinak... Ljubavi, dodji.. Ovde je tako hladno i nedostajesh mi.. ne volim da sam sam.. A i dosta ti je bilo.. dosta za danas.. Sunce pravi grimasu, besna je, ljuti se, jer iako voli Tamu, htela bi josh da sija.. Pospano trlja okice i vecj je u Njegovom naruchju.. Tama je ljubomoran jer bi svako zeleo da ima Sunce kraj sebe.. Sunce je ipak srecjna jer zna da je voljena bez obzira na sve.. Tama grli Sunce, ljubi Njene trepavice i strpljivo cheka trenutak kada cje opet ugledati dobro poznati sjaj u najlepshim ochima, Njegovog Sunca..

Sutra je novi dan..