- I: Prolog -
Od nulte do jedanaeste dimenzije,
Od osam sati do dvanaest,
Od indijskih sekti do atomskog sata,
Od tautologije do demagogije,
Od prećine do zvezda;
Sanjao sam čudan san:
Slagao sam slagalicu
Prostora jedanaestog reda...
Od čiča-gliše do ćelije,
Od projekcije kocke osmog reda
Do bisera tvojih očiju.
Zanimljivo veče, avaj;
Pobedila me je lingvistika.
Sunce je ime;
Ničim izazvano,
Ničim objašnjeno.
- II: Epilog -
"Primetila si moju samoću?"
"Da?"
"...moju jedinstvenost?"
"Da?"
"...moju posebnost? Odvojenost?"
"Da?"
"Moj oklop. Ljušturu."
"Da?"
"Moju jezgrovitost bića."
"Da?"
"E, pa ti je razbijaš!"
"Kako?"
"Ne znam."
"Volim te."
"Volim i ja tebe."
"Please allow me to introduce myself
I'm a man of wealth and taste..."
Previše je napetosti, ove zime. "Kao da će neki rat", rekla je. Nemo sam potvrdio.
"I've been around for a long, long year
Stole many a mans soul and faith..."
Preko svakog lica navučena je kapuljača. Slepo hrlimo. Zbog silne užurbanosti, promene godišnjih doba ostale su davnim sećanjima na detinjstvo. Na prošle dane. Gušimo se u sopstvenim govnima, gutamo, u nadi da ćemo se osloboditi. Batrganje je reč koja sasvim fino i precizno opisuje naše pokrete. Ribe na suvom, poslednji trzaji. Ljudi pod vodom. Zlo nam se previše ukorenilo. Milijarde kineza, indijaca, mesopotamaca, socijalnih slučajeva, anti-socijalnih i ludih, nesrećnih slučajeva. Za svakoga po groš. I zveckanje. Noću, u snovima, lanci i novci su isto. Davimo se u prljavštini sopstvenog gnojiva. Robujemo.
"Pleased to meet you
Hope you guess my name
But whats puzzling you
Is the nature of my game..."
Mladi uspešni ljudi savršeno belog zubala i osmeha iskrojenih sa naslovnica. Dekadencija obučena u odelo sa kravatom. Razvrat u svilenoj potkošulji i dugoj haljini. Trulež u koštanoj srži. Blještavilo neona. Noć odavno mili po našim dušama.
"Just as every cop is a criminal
And all the sinners saints
As heads is tails
Just call me lucifer
cause Im in need of some restraint..."
Ostaće žal za nama. Nevoljni šrafovi u mašini, samo ćemo ubrzati proces. Svojim protivljenjem ćemo srušiti kulu od karata. Pozdravite se sa najmilijima. Već je prekasno. Poslednja zima je počela.
"So if you meet me
Have some courtesy
Have some sympathy, and some taste
Use all your well-learned politesse
Or Ill lay your soul to waste, um yeah..."
Hladno je.
"Pleased to meet you
Hope you guessed my name..."
Jedine dve stvari
Koje mogu da naplatim
I koje imaju vrednost
Su inspiracija i vreme.
Jedno si ti,
A drugo je za tebe! :)
Citat dana:
"there's a bluebird in my heart that
wants to get out
but I'm too tough for him,
I say, stay in there, I'm not going
to let anybody see
you..."
"How happy is the blameless vestal's lot!
The world forgetting, by the world forgot.
Eternal sunshine of the spotless mind!
Each pray'r accepted, and each wish resign'd."
Iz "Eloisa to Abelard", Alexandar Pope.
Onda sam shvatio da večeras nikuda ne žurim.
Greškom, uzeo sam dve šolje za kafu, već po refleksu;
Večeras mi je potrebna samo jedna.
Premotao sam se, kao stara izlizana traka;
Premotao se sve do trafike i nove pakle tvrdog lakija.
Dosta svega, kaže;
Toplih snova i noći punih znoja i mirisa?
Dosta svega;
Želja, sebičnih i zajedničkih?
Dosta svega;
Zar zaista? Da li je želja nezasita sita?
Vratio sam 210 dinara u džep, izvadio 105;
Izbacio sam iz grla želju da kažem "lajt".
Traku sam opet odmotao, sve do vrata stana;
Unutra provrila voda i knedla u grlu.
Ugušen, potonuo u patetiku, plastiku,
Srčanu prostetiku, resuscitacija srca.
Reanimacija, dušu natrag u grlo;
U žurbi, sedoh da ovo napišem.
Pola od dve kafe i pola od dve pakle;
Nezgodno je kada te nateraju da razmišljaš u polovinama.
Okruglo dvadeset sedmina, pa još dve na to.
Okružio sam se samim sobom.
Pijučem.
Pijem kafu, sam.
Zar je stvarno tako?
