Prsla, prosula se po Mrezi, ispraznila i teram dalje... Od krhotina osta samo razmisljanje o jednom... Osecaj krivice.

Potunjeno ulazi i vremenom prozima citavo bice koje zauzme. Tesko ga se osloboditi, ako se letargiji prepustimo, osim u slucaju kada je neko toliko beskrupulozan i bezosecajan, da ga tako nesto i ne dotice. Uglavnom se javlja kada prekrsimo ili povredimo neki licni moralni princip ili, pak, naudimo na neki, bilo koji, nacin voljenom bicu. Bez ljubavi, bez moralnih vrednosti, jedan takav osecaj postojati ne moze.

Gde ima postovanja, tolerancije, poverenja, kompromisa, iskrenosti, predavanja, paznje, ljubavi...ima i osecaja krivice, ako se jedno, ili vise tih stavki, povredi. Kao ja sama, na primer. Manje/vise, uspesno se borim i na kraj izlazim sa tim sto mislim da se uskracujem i, vremenom, otudjujem od Zlata mog. A vreme leti, unazad se vratiti ne moze. I kad vec ne moze, onda se trudim da nadomestim, kompenzujem. I vrtim tako u krug.

Dobra strana osecaja krivice je sto ona predstavlja svojevrsno postojanje vlastitog sistema vrednosti, na osnovu kojeg sebe i druge procenjujemo,  svoju odgovornost za nanetu stetu ili prouzrokovanu patnju, bol. U skladu sa tim, priznavanjem greske, sebi prvenstveno, mi kasnije menjamo svoje neadekvatne postupke.

Opet, ima ljudi koji se toliko boje tog neugodnog osecaja krivice,da su neprestano u nekom odbrambenom stavu. Imaju potrebu da se pravdaju, prebacuju taj "licni teret" na druge, pa i u drugima ga izazivaju, samo da poniste svoj. Svojom odbranom, pokusavaju zaceliti svoje rane, cesto zaboravljajuci da tim loptanjem samo dodatnu tezinu problemu daju, nikako ne resavaju.

Nesuocavanjem sa samim sobom i odbijanjem resavanja bilo kakvog problema koji nam pravi osecaj krivice, potiskivanjem istog, upadamo u zamku sopstvenog razvoja i napredovanja. Tada, osecaj krivice postaje tvorevina koja nas opterecuje, nagriza iznutra i unistava. Muskarci su skloni pretvoriti ga u ljutnju, mrznju i bes; zene u ljubomoru, tugu i strah.

Ljubav,  postovanje, strpljenje i  rad...prema i na sebi, pa onda i prema drugima, glavni su zacin u prevazilazenju osecaja krivice. Uz pomoc tih sastojaka, svaki, ili bar vecina, raznoraznih mehanizama odbrane i samoobmana, slabi ili prestaje da deluje; ponistava se. Treba samo imati jaku i odlucnu volju i zelju za promenom.

Bez straha u sebi...strah je jedan od onih sastojaka koji nas nagoni da povredimo, cak i da to ne zelimo...