U mojoj porodici, postoji duga tradicija konzumiranja piva. Vole ljudi, stari i mladi.
Od kad znam za sebe, roditelji su mi voleli taj cin ispijanja piva. Opustiti se uz njega posle napornog dana, velike kolicine posla, uz drustvo ili kad su vrucine...
Secam se, imala sam obicaj da ih posmatram, u tim trenutcima. I znalo se, tata je pio iskljucivo iz braon staklenke, mama opet samo iz zelene. Nije bilo trika da bude ikako drugacije. Blazeni im izraz pri utoljavanju te zedji, opustanje u miru i tisini. Kao ja sa Koka - Kolom danas.
Ja sama, nikada nisam volela pivo, niti me je privlacilo, za razliku od moje brace. Tako je i danas. Secam se price, mama se porodila sa mnom... Po izlasku iz bolnice, kod kuce ju je cekala citava gajba.
"To ti je dobro za nadolazenje mleka...", isla je prica.
Taj trik su i sa mnom probavali - fat chance, sto bi rekli Englezi, taman bez istog ostala. A imala sam ga toliko da sam citavo porodiliste pojiti mogla.
Nekad je to BIP pivo bilo, dok mu nisu petljali i spetljali ukus. Potom, jedno vreme, Niksicko, a danas je Jelen - muskarci znaju zasto, a zene kako.
A ja...svih ovih godina, i dalje verna toj razarajucoj Koka - Koli.
